Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

== ==

маће индустрије; кланично, керамично, хемијско-текничко друштво итд.

У новије су су се време неки заводи! почели упуштати у извозну трговину (земаљским производима), али им то није главни, циљ да помажу извознике и извозну трговину, не упушта се у шпекулативне послове чисто за свој рачун, већ само посредује и служе кредитом, као што је то већ њеним правилима предвиђено.

У шпекулативни посао којим се још баве наши новчани заводи може се уврстити ажиотажа, то јест шпекулисање на ажији (разлици у вредности између злата и сребра једнога монетнога система). Грдне разлике у вредности између злата и сребра давале су до скора прилике заводима да се користе не само обичном куповином и продајом (ефективном) и берзанским закључцима (5с И и55), већ и тиме што су есконтовали менице у злату баш у оно доба када је ажија била нижа или најнижа. О роковима, после три месеца, када је нпр. ажија скочила, примали су заводи при исплати меница злато, које је понекад са 5—15%) скочила у вредности. а то је врло лепа зарада. У таквим тешким приликама, нашем трговачком сталежу помогли су неки наши новчани заводи тиме што су примали од њих сребро у депб а издавали су им злато, за које се обрачунавало тек пошто су постале повољније прилике (нижа ажија). Интерес који су заводи наплаћивали на те позајмице у злату био је знатно мањи но што је износила разлика уштеђена на ажији, коју су трговци оваком операцијом избегли.

општи ПОСЛОВИ

У опште послове једнога новчанога завода спадају они који нису нарочито правилима предвиђени, али које завод врши или као посредник, или по својој потреби.

Као посредник даје новчани завод информације (извешћа; види Коресподенцију о овом) и наплаћује се за свој труд и за издатке од фирме којој ту услугу чини, ако се то чешће понавља. Заводи врше, даље, исплате за туђ рачун

1 Српска Кредитна Банка, Врач. Задруга и друге.