Trgovinski glasnik

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 117

бе у облику класичког грчког Пан- у ову бранжу спада. Костими и Важно за бижутре, сајџије и оне| сматрати их. Ту у близини се натеона. У њему се налазе докумен- тоалете — бегшеге сгеавоп. М}шка који се за луксуз интересирају. лази и велико одељење за живину та (с геогр. картама свију земаља) одела и штофови. Свиле. Разни 6 . Инжињерство иаутомобили, и зечеве. интернационалних савеза, чије је ручни радови. Салони су дивно Консгрукције мостова брдских и 10. Шумарство и лов (риболов централно седиште у Берну. Ту украшени и пуно разноврсних ко- прекоречних (од армираног бето- и акварији) Дивне швајцарске јеспадају: светски савез пошта и те- стима и мушких и женских арти- на) као патенти швајцарских фа-лове шуме стоје под строгом дрлеграфа; интернационални желез- кала. Нарочито се одликују чуве- брика. Они су у разним моделима жавном контролом. Онај који посенички савез за транспорт; интер- ни швајцарски везови из Санкт и фотографијама представљени. чеједан деојјсвоје шуме, дужан је ниционални савез мира; светски Галена са својом фином израдом. Планова за грађевине швајцарског одмах и да је одмах поново засасавез за заштиту патената итд. Ова се роба експортира по целом стила; планова за школе, болнице, ди. Онај пак који подиже нову шу2. МазсћЈепепћаИе. Огромна дво- свету, те је због тога тако и добро позориште и јавна зданија и т. д му добија од конфедерације (дррана гвоздене конструкције, пок-позната. За мануфактуристе је о- Нарочито се и стичу радови из чу жаве) 30 од сто као помоћ у новцу ривена стаклом, једина на Конти- вај павиљон од особите вредности. вене државне политехнике из Ци-ј нли радној снази за то у овом о-

ненту ове врсте са основном по вршином од 15.000 м2. Везана је с главном жел. пругом једним краком, да би се машине и остали тежак изложбени материјал могли из удаљених градова на периферији земље могли довући. Ту су смештене машине, које су стално

у покрету, да би посетилац могао спитањем смисао за чистоћу. Извидети њихову функцију. Инсталп- међу осталога за посгигнуће тога ране су машине највећих швајц. циља потребна су два најважнија фабрика (из Цириха, Винтертура фактора, а то су: вода и електрии др.) електричне матине за фаб- цитет. А тога имају овде доста. рике, млинове пиваре итд. Мотори Сва готово села имају електричмо (Дилелмотори) најновијег система. осветљење а пред сваком кућом

4. Водовод, канализација и про- риха. дукције лаЈхтгаса. Све ово изло 1 Аутомобила од обичних теретжено је у неколико павиљона. Ко них па до најелегантнијих из разиоле познаје Швајцарску мора по- них фабрика у целини и комадитврдити, да је у хигијенском по- ма изложени. Нарочито су за нас гледу једна од најнапреднијих др- важни поштански аутомобили, м. дужине и храстови од 500 гожава у Европи. У току деценија који се намеравају увести у нашим дина старости. новим и старим границама

дељењу налази се све што спада у модерно култивисање једне шуме (са збирком инсеката и паразита као непријатеља њеннх).^ Ту су смештене и огромне јеле од 50

стекли су ови људи домаћим ва-

Нолекција риба у акваријима је 7. Индустрија чоколаде. Сме- састављена од риба из> свију њиштена је у једном фином павиљо- хових језера. Овај павиљон требао ну. Наша деца као и дорасли из би да нам буде као прекор а и боље ситуираних фамилија без поука за наше бездушно утамасумње врло добро познају укус) њивање шуме.

шиоа из чесме ј ак млаз воде из

7 урбине водене и парне У продуженом оделењу за „Тран-општег државног водовода, који спортна средства" налазе се чу- је у целој земљи више или мање вене велике швајц. елсктричне спроведен. Свака боља кућа снаблокомотиве, вагони, поштанска девена је модерним клозетом и хи-

швајц. чоколаде. У овој бранжи заузима Швајцарска прво место у Европи. ЕБена чоколада се експортира чак и за Јапан и Аустралију. 8. Индустрија млечних произкода. И у овој грани народног газдинства заузима Швајцарске

(Сзршиће се)

ИЗ ТРГОВАЧКЕ КОМОРЕ. Реени Одељка Трговачке Комтре. кола и др.; поштански аутомобили' гијенским паркетом (патосом). Под једно од првих места. Готово 2 /з! ^ежоугпкг љкгГ Трговачгс Ко"'заслужују такође особиту пажњу. таквим околностима могу се, на- зиратне земље заузимају ливаде, У р ^ ( лпћV капппш с-

Као што је познато, Швајцарска равно г и испунити хигијенски у- које се вештачки засејавају наро нагло и систематски претвара своје, слови, који су за сваку кућу по- чито за стоку сочном травом. парне железнице у електричне, ко- требни. Разгледавши посетилац сза По пространим ливадама пасу див-

море у Битољу., дођу вароши са околином: Битољ, Првлеп, Струга ‘‘ Охрид, Дебар, Кичево и Крушево а- све остале вароши у Новим

ристећи се изобилним воденим ова инсталациона средетва (водо- не швајцарске краве, од којих се ^ а ; евима да припаднт под Ско снагама. Тако ће по рачунању њи-[водн. н елект. принадлежности; добивено млеко на разне НБЧИНе Ј^ ач( Г ки Одел ак " Према томе, сви треовци из вароши- које су горе побројане, з које.- потпадају под битољски реоп, имају се за сза потребна обаве-

л л 1 _ • пљалски хових инжињера они не само дон клозете, гасне шпархерде. и др./-прерађује у разне сиреве, масло, г , _ прчј " гг\гј пиа гиого оа гол/о о г/ооо л - г\С, отлт-л по гоо!.'о лгл/Ка таТ /-т/лт-.тлптлатлглаллгл т/г-ттт гтгиа тлглатЈГт м пр. _рС.

вољно електричне снаге за своје а узев у обзир да свака кућа тај; стерилизирано и кондензирано мле-, железнипе него ће шта више и[ комодитет ужива, онда тек може: ко, нарочите млечне препарате за суседн. државама продавити. На оценити, колико' су 'Ови људи кул-; малу децу ; . јогурт, кефир, и т. д. тај начин ће сваке године уште- турно од нас одмакли. Нарочито економи имају у овом 1 штеља ко ј а спадају у делокруг дити око 30 милно!13 динара, коју За социјалне реформаторе, лега- одељењу прилике да виде ка.лицу ‘ ^Одељ^а Коморе обеаћати суму морају издавати годишње зај ре, хигнјеничари и оне, који се-места како се то справља. Ту су }^ |1ММП , Тп тмчке Комопе V Биугаљ са стране. Ко се возио Једном таквом железницом не може се нахвалити

њеним добрим особинама. Једна таква железница везујеТун (бдизу Берна) с Миланом (Италија), про-

старају за народно здравље од зелике вредности! 5. Индустрија сато&а и драго цености. Мислим, да и свако дете у нас зна да су швајцарскм сатови аајбољи. У овом велико-м па-

лазећи најновији алпијски тунел; виљону су изложени сатови свију Лезберг.

У Одаљку Трговачке Кбморе у Бимашине. котлши. ош,е за хлађење т0 \ ^ пак 0дељ р ' т 0 . и формеитациЈу сира и т. а. ва ^ е К омозе у Скопљу. 9. Сточарство. Један зелики - Ј Ј дго изложбе захвата т. зв, ЦогШ (село). Ту се у прггроди може све зидети шта Швајцарскп сељак ра-Ј ди. Ту му је саграђена кућа, цр-

;! ДОГАМЈИ НА БАШНЈ (Извештај Српсжог Пресбкро-а)

могућих форми и конструкццје, од с хва, шхола, ресторан, штала и т. д.Ј Дакле, овај одсек је за. инжи- обичном векера па до најсаврше По подне пуоггају се одабране њере и индустријалце од. огромне нијег кронометара. Драгоценостн, краве (јоко 20) с биковжиа (3) на бижутрије и разноврсних накита пашу. Ззступљене су све три расе:

Запето&г између Грчке и Турске. Лондок^ 30. маја. „Дељи Телеграф 1 ' имаизАта3. Тексптлна индустрија. У о од обичних па до с највећим дија-, сименталска, фрутигенска и фрој - не узпемирљи&е вести о кретавом се паршљону налази све што мантима и перлама искићеним. бургска. Врло је интересантно по- 1 њима турских трупа. Турци су

важности

пподност роман од Емила Золе Затим, видећи да је он — исто онако добар, као и пређе, и увек готов да јој помогне, она му каза истину. Јадна Норина сек што је опет родила код госпође Бурдје. Опет жалосна историја, трећа трудноћа у распусну животу. Она је имала заштитника, „отменог; господина," који је куповао намештај за њену собу, а како је „отменог господина" брзо нестало, она је била принуђена да прода свој намешгај, радосна што ће јој добивених две стотине динара стићи да плати бабици и да се избави из болнице, које се веома плашкла. Али кад отиде од бабице опет неће имати ни паре. Њој је већ тридесет једна година; мора да се поразмисли. — Она је увек била добра према мени, — настави Сесилија. — Ја сам је посећивала, јер је необично жалим. Данас јој носим мало чоколаде... Кад бисте само видели како јој је лепо мушкарче, прави херувим! Њене очи засијаше, и она се засмеја нежним смехом, од кога се засветле

њено лице. Заиста је чудан преврат — Рекла ш је да сам. полудела, што’ учинио у њој хируршки нож: пређаш- је по мало к истина, јер немам ни пања нескладна улична девојчица, која ре, да бих могла најмити собу. Ах, кад, је трчала по Гренелској улици, поста- бисте знали, како ми је то жао! ла је нежно биће; неуспела мати, оста- Матеја, пригушујући узбуђење, рече јући девојком, изгледаше тако трошна мирним тоном: и плашљива, да јој је најслабији звук - Могла би се узети соба. Могли претио да је разбије као стакло. бисте. наћи човека, који би вам помоМатеринство је постало за њу немо-, гао. Али ја сумњам, да би вам пошдо гућношћу, али сам иистинкт материп- за руком, да наговорите сесгру да де ства био је пробуђен до крајности. јте задржи код себе; ја већ знам шта — Каква кесрећа, што опа хоће да она мисли о томе. То би, заиста, билој се опрости и од овог детета, као и од чудо. она два пређашњз! Премда је ово то- Сесилијин се поглед разведри. Оњ лико плакало, да му је морала дати; схвати, који је тај човек, тај пријатељ сису. Али она каже, да га доји само Боже мој, је ли могућно да ће се ос-; толико, колико да не умре од глади; тварити њезина сањарија? Сврши сеЈ поред ње... Мени се срце цепа, што се тиме, што она смело рече: тако, може имати дете, па да се ипак — Чујте, ви сте тако добри према

све лепо удесим. Ви знате да хоћу да гу, а та је — да пођете сад одмах самсе иселим од својих родитеља. ХтелаЈ ном к. Норини. Само ви можете гово сам да погодим довољно велику собу, рити с њом, и можда ћете је само ви да узмем к себи сестру и њеног муш- моћи нагнати да се одлучи... Идимо карца, да је научим да сече картон и спорије, ја сам се просто задихала од да лепи кутије, и ми бисмо све троје радости! отпочели срећан живот... Могло би се! Матеја иђаше уз њу дубоко дирнут. јлепо радити, у таквој радости и сло- Они скренуше у Мироменилску улицу, боди, не принуђавајући себе на опасне и кад се стадоше пеги уз степенице [ прљавштине! склоништа за породиље, његово срце — И она није хтела? — упита Ма- јаче закуца. Од онога времена, кад је теја. био овде, нрошло је десет година! Све :

пређзшње страхоте дођоше му нз ум он ее сети претрнула од страха лице Викторије Кокле, затруднеле од господарева сина, невина лица Розане, нехотичне крзомешалцце, сети се- и страшне слике — оне госпође Шарлоте, из које јрш крв иде, а она хита да се врати у супружанско легало, да поново лаже, а можда и да умре. А затим му изиђе пред очи профил убице Куто, која долази по новорођенчад, увек готова да их уништи, долази као стварна животиња, коју товаре и растоварују. Чињаше му се као да је све ово јуче видео: кућа се нимало није изменила; Матеји се учини, да на вратима види оие исте масне мрље. Горе, у соби, Матеја стаде још више веровати да је као јуче долазио овде. Све је овде било као и пређе: исти сиви тапег с плавим цветићима, исти распарен намештај. Тригвоздена кревета стајаху на пређашњим местима: два упоредо и један попреко. На једном од њих лежаше утегнута кајишима корпа и поред ње мали дењак, скроман пртљаг, нз који он с почетка не обрати пажњу, али који довршаваше сличност. Прозори беху осветљени сунцем, а тамо Д 3ље видео се сури зид суседне касарнс и чују се исти звуци плеханих инстрУ' мената. (Наставиће се)