Trgovinski glasnik

урсДНИШТВО ,,М Ииг*«лова бр. !V ГЕПЕФОН зео ј дж је опмснча: ■ КБИЕА ) СМ. ‘1 1 ст>хал 0-15 дин. . огласн по погодбв ^ила^вна писма чв примају св едд.ч бро; 10 пд.

ОРГДН БЕОГРВДСКЕ ТРГОВИЧКЕ омлодннс

ИЗ/1АЗИ С8АКИ ДАИ СЕМ ПОНЕДЕОНИКА Л ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СЕБИЈУ: ЗА ГСШИНУ дин. ‘24. ЗА АУСТБ0-У1ЛРСКУ КРУНА 30 ЗА остлле ЗЕМЉЕ фр. 30. Рукмсн 00 Нб ВЈШ]) ЈЕДАН БРОЈ10 пд.

5РОЈ 120.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, б. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ТЖКЕ СМУТЊЕ. На Балкану се опет свира на узбуну. Глас убоЈне трубе већ на једном крају пропраћају пушчани пуцњи. Док се на истоку, око Бо-' сфора и Дарданела свира на узбуну, на западу у Арбанији бије се крвав бој између домородацаи дошљака, између народа и најамника. Но за нас као и за цео Балкан, од важности је, да је ова узбуна по својим јавним и тајним мотивима чисто мухамеданска. И у Тракији и у Арбанији поново се; буди мухамедански фанатизам са^ свом својом искључношНу. Тамо на истоку и у Тракији (на европској страни) и у Анадолији (на азијској страни) устали су Турци| противу Грка — Мухамеданци на ХришНане — и гоне их са њихових огњишта. Грци су тамо и староседеоци и елеменат просвеНенији, па и богатији, док су Турци носиоци власти, и као такви јачи. За оне из нижих слојева, из простоте, који врше бруталне нападе иема суда; власт их турска толелира, те по томе је турска државна власт саучасник у насиљима која се врше и у Тракији и у Анадолији. Стога се грчка влада сасвим умесно обраНа на праву адресу, кад чиии одговорном турску владу за сва насиља и за бежање Грка у великим масама из турских крајева и у Европи и у Азији. Другојаче стоје ствари у Арбанији, и ако је и овде исти извор злу;' то јест мухамедански фанатизам подстакнут опет турским смутњама. Али у Арбанији дога-! ђаји имају чисто политички карактер. Мухамеданска веНина новосковане државе арбанашке, очевидно на турски миг, неНе да трпи владаоца хришНанина. С нравом или не, с разлогом или без разло га, то је друга ствар, тек факт је чист и јасан, да у Арбанији ова опасна криза носи чист карактер отворене буне противу владаоца. Његова престоница Драч, његов дкор и ои лично, објекат су напада од стране побуњеника. И док тамо у Анадолији и Тракији турски елеменат врши једну пакост према својим ваљаним суграђанима Грцима и турска власттотрпи — дотле је постало прилично очевидно* да је и у Арбанији умешан прст турске цариградске власти и и њених агената. Званична Турска је дакле на једној страни пасивни, на другоЈ активни кривац и саучесник у узбуни, која узнемирује цео Балкан и целу Европу. То је значај најновије мухамеданске узбуне, која ствара нове ситуацнје са педогледним последицама — — ако Турска буде и даље пуштана да изиграва нарушиоца мира и опаснога међународног смутљивца. Но кад се догађаји, који се дешавају и на истоку и на западу, иене даље по своме генеалошком пореклу, онда се нема куд но да се дође до закључка, да је Европа први проузроковач свега овога

А велике силе могу тражити међу собом онога или оне, који су опет понајвише криви за стање створено и на истоку и на западу —и у Турској и у Арбанији — из кога потиче ова двострука криза, која прети да поново занали Балкан и да народе и државе, које су раде мира, тера опет под оружје. Сукоб између Грчке и Турске, по непосредном поводу због гоњења Грка у ствари има свој корен у питању о острвима: Хиосу и Митилени. Кад је стваран мир између савезника и Турске, вели ке силе нзузеле су острва у средиземном мору, да онереше коме ће припадати. И решиле су да сва та острва, па и Хиос и Митплена, припадну Грчкој. Грчкаје та острова, као јача на мору, још у рату освојила и окупирала. Али правно притежање истих зависиј од коначног пристанка Турске на ново стање. Турска не само што на то не пристаје, но се отворено противн. Европа, коЈа је уступање ових острва свечано и једногласно изрекла у корист Грчке, стала је на по пута. Она своме решењу није дала потребну санкцију; И сад може доћи и до новог рата, само за то, да Грчка осваја острова којс већ има, и да прибавља ираво на њих и после одлуке великих сила да острва њој припа-, дну. А то је прави апсурд! Као' што сваки може видети, тај нови сукоб потекао би дакле из једног политичког апсурда. Али за то ипак тај апсурд једобио своје озбиљне последице. Турци у жељи да изврше притисак на Грчку да: би попустила, пуштају да турски олош гони и разгони Грчке сународнике и у Тракији и у Анадолији Грци опет јаки у своме двоструком праву на острза а умесно заинтересовани за судбу своје браће и не мисле попуштати, па ма-1 кар дошло понова и до рата. За-| што? На крају крајева зато, шго Европа, сложна да се острва у-ј ступе Грчкој, није вољна или нијс сложна да се Турска натера да поштуЈе свршене резултате рата и одл\жу Европе. Дакле, за нову кризу на Истоку, крива је Европа. Ништа вишг није она права ни за оно, што се догађа у Арбанији. И тамо је све створила опет воља Европе, и Арбанију, и владаоца јој, и све остало што гамо представља „др жаву“. Противу те европске творевиие, дигао се мухамедански народ и обара је силом оружја. Ми смо већ имали прилику да видимо прво бежање кнеза арбанашког из Драча. Ко зна где ће он бити, или, ако буде још у Драчу, у каквој ће се незавидној ситуацији налазити, кад ови редови буду на рукама читаоца? Чак и да успе за моменат, сутра опег није кнез известан и сигуран на свом ломљивом престолу- Једном речи, и у Албанији је Европа створила једно стање, које се или сасвим не може одржати, или ће се с великом муком и насиљем одржавати од данас до сутра.

Свима онима, који су стварање арбанашке државе сматрали као једну непромишљену лудост, све ово што се сад тамо догађа мо-, г г , , гла би бити и сатисфакција. Али како не мирује. Она час прети у политици нема сатисфакције шј час игра улогу питомог јагњета

НАША ГРАНИДА. Аустро-Угарска монархија ни-

аћзГгасГо. Сатисфакција је једино у стварном успеху. Србија која се у погледу Арбаније покорила вољи Европе, трпи сада отуда највише. Србија пати већ од тога, што су тако перманентни нереди на њеној граиици. Али ти нереди принуђавају Србију да мора да бди на својој западној граници, која већим делом, због тих буна, није још ни утврђена на тој страни. Ништа мање није Србија спокојна, ни равнодушна, ни пред појавом мухамеданског нереда у Тракији и у Анадолији, који изазивљу Грчку на акцију. Грчка већ једном у акцији, као непосредни сусед Србије, а с погледом на мо гуће компликације — услед посве неодређеног положаја Бугарске неминовно повлачи и Србију у вртлог. То све онда значи или рат, или наоружану неутралност, која према приликама није нимало бо ља и од рата. Европа, међутим, има начнна да свему овоме учини крај. Ако ће већ одржати арбанашку „државу“ и управљати њоме преко „контролних комисија“ и постављати тако своје представнике да један другоме подваљују — она, Европа, не мора трпети главни извор свему злу: Турску. Европа је, кад је нашла за нужно, према малој Црној Гори послала своју флоту а блокирала је, да је натера да иде из Скадра. Зар та аста Европа, не може до аошље сво]е оклопња

Људи, који је познају, кажу да је најопаснија онда, када се издаје за пријатеља. У тој је пози данас. Државници, полптичари, дипламате и штампа суседне монархије убише се доказујући како монархија жели добра Србији и како нема задњих намера, И док нам монархија јавно и тајно поручује своју добру намеру—дотле се под мукло, ио примеру Јапанаца и Бугара, спрема да нас мучки нападне. Ми, који смо били сретни окусити њену „благодат", нпсмо расположени да јој верујемо — тесмо мало дубље загледали у њене злокобне карте. Те карте казују: Да у Босни-Херцеговини и Далмацији има нагомилано на 100.000 војника. Да је од Оршаве до Раче, дуж наше границе, повучен јак војнички и жандармскн кордон; да од Земуна до Суботице има свако веће село војске, а нарочито вароши и градови; Да је Земун појачан коњицом и артиљеријом, што пређе није имао; Да пруг} од Земуна до Новог Сада чувају јача одељења војске; Да Ботајница, Инђија, Бешна и Крчедин имају по један батаљон војске док до скоро нису имали ни једног војника, јер су то обична села; Да тунел код Чортановца и железничког моста између Петроварадина и Новог Сада чува војска од најскоријег времена; Да је свака чета појачана са 50

чеу Мраморно море, илиу Смирну, и да једним одсудним актом момака; одузме Турској вољу за противље- Да се у Опову—(Банат) налззи њем, да по изречној вољи Европе , пионерски батаљон, који чува и коначно уступи сва спорна остро- оправља Лауданов бедем преко ва Грчкој? којегмогу прелазити банатскетрупе И ми се надамо, да ће то нај- у Срем и кад је поплављен рит; после морати бити, ако Европа Да су у Земуну неке школе није рада да разузда понова нову испражњене и претворене у ка-

несрећу амо на Балкану.

сарне;

Мухамедански фанатизам је то- Да су у Панчеву не само школе лико пута био узрок сукобима и него и неке биртије испражњене крвопролићу. Његова необузда- и пратворе е у касарне; ност наспрам подјармљених наро- Да је и јуче, 1 маја пренела једда, била је повод и за последњи ним бродом н два шлепа пзнто-

балкански рат. Рат је створио јед но ново стање. Оно није испало у корист Турске. Али то је разлог више, да се Турска принуди на покорност фактима. Хоће ли то њенп државници протумачити својим фанатицима као „кисмет" (суд бину) или како другојачије, то се осталог света мало тиче. Свима је потребан мир. И тај је мир иећ плаћен скупом ценсм скоро двогодишњег рата. Сме ли се онда допустити да проблематично држање турске владе с једне стране, и с друге фанатизам мухамеданског олоша, па ма он био још толико протежиран турском владом, и даље некажњено држе у трзавици цео свет?! Ако је и од Турака много је! □

њере и пантоне за Оршаву. Да је у Солноку јако одељење војске — читава мала армија; Да се већ по други пут шета дуж наше границе Хецендорф Конрац са целим генералштабом; Да је пре две недеље био у Купинову — на Савиу Срему у највећем ингогнито-у сам престолонаследник Фрања Фердинанд са неколико генерала; Да је у Галицији мобилисовано јако коњичко одељење, које ће маневрисати према југу. Да се путни листови војним обавез и ицима издају само уз кауцију од 2000 круна; и Да се ни активни ни резервни официри не могу наћи нигде осим најближе околине свога места пребивања.