Trgovinski glasnik

КР&.ДНИШТВО М**а»лова 6р. II ТЕЛЕФОН 390 игиА је оглпсима' ГС.ИНА 1 см. н 1 СТУПца 0'15 дин. чгаи огласи по погодба ^плакена писма но примају св ^АН БРО’ 10 пд.

ПРГЗН вбогридснб трговвчкб омг.вднке

ИЗДАЛИС 8 АКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ стаје зл србију: црну гору и БУГЛРСКУ зл годиву дин. ‘Ј4. ЗА ЛУСТРО-УЈАРСКУ крунл 80 ЗА остлле ЗЕМЛ.Е фр. 30. Ругожн се не враћз]у 'ЕДАН БРОЛО пд.

БРОЈ 136.

БЕОГРАД, УТОРАК, 24. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ГРПГКА ШТАМЛА [р V ПРАКV гла утврдити ни везу између по- гло употребити, и тиме би ишла парна покретна снага воденој ШШЈШ1 Ш1д11111Д Лј о 111 Д1ЈЈ . ј е д иН их догађаја, који би опет би-: енергија изгубљена. За то се тамо При избору покретне снаге води где су ове варијације водене масе се данас индустријалац искључивелике мора приступити подизању:во интересом. Он ће се тек онда

„ ~ - ли у вези са неком великосрпском Као што ]е и сваки Србин У пропагандом. Може се о спремноКраљевини и ван ње, где год га сти или несп р емности управних пма, искрено осудио убиство а У-; власти мнслити како се хоће, али стриЈСКОг престолонаследника, тако1 се м без околишења признати> ,е,без изузетка, урадила и сванан^ б * толшом размаку времеМ.п ШТЛ31ПП А ТТТ* Т.Т 0 1/Л Г* О ГД’ Д,1 тд 1 1 ^ 1

. ! КЈШ у С 1 Л.УЈЈИ 1 / 1 \УЈЈГ 1 > V Ј 1 * Iуу УА/ 1 /^ГИ. ша штампа. Али и ако смо сви ми. на ц сам СЛ у Ча ј М0 р а0 одвести давали израза своме жаљењу, што т такво ј организацији, кад је аустријски надвоЈвода Фрања-Ј и ^ у тој мер1 [ бил0) ка0 што

Фердинанд са својом супругом пао као жртва видовданског атентата, ипак се тиме нисмо одрекли свога легитимног права да о узроцима тога догађаја мислимо и расуђујемо онако, како нам наше схвата

се тврди. Не вреди порицати да је национално осећање Срба, које

великих брана и корита за устав- одлучити, на предузеће са водељање (51апћескеп). То су акуму- ном снагом, ако се може предвилатори, где се скупља сувишна во-дети рентабилитет таквог предуда, да би се после, за време суше, зећа, и ако би се требало, са

могла искористити. Наравно, ако економног и социјално политичког се на такав начин ради, немамо гледишта старати, да се употреникакве губитке у воденој енерги- ба угља што је могуће више ји, и онда се каже, да је водена ограничи. снага рационално искоришћена. Предузећа са воденом снагом је и иначе веома развијено,успе- Рентабилитег предузећа и рацио- имају ту рђаву страну, да само сима балканског рата ]ош више налност искоришћења зависи мно , њихово подизање кошта много. иорасло, те да није потребна ни-1 го и од места на коме је електрич- Често пута више него ли то исто каква нарочито организована про- на централа подигнута. Инжињер предузеће, ■ кад би се употребила

ње налаже. То, што ми атентат паг анда. да те осећаје код мла- мора на ово обратити велику паж парна снага; али су зато издаци приписујемо сасвим другим узро дих незрелих младића доведе до- њу и располагати вештином и ис | за време функционисања парних

цима него господа у Бечу и шгој

. , - • | тле де прекипе\ • лјгсшида, ^ ^ , ј » * ниуком случају нећемо да прими-| ј? т0 так0 говори ј е д ан аустриј-\ капиталима, и често пута, могу бити бан угаљ, веће количине зејтина мо за тај крвав догађај никакву^^ полицајац, који је век провео! десетине, па и стотине хиљада ба ; за подмазивање и знатно већи одговорност, јер је извршен без; СЛ у Ж 5 и у 5 0СНИ и Херцеговини' чене у лудо, ако је избор места| персонал. Отуда ће под иначе икаквог саучесништва са стране на- и к0 , и се безброј прилика уве-!рђав. Један швајцарски лнст, пи- истим околностима, пасти нзбор шег друштва, аустро-угарска штам-ј а0 ^ да б иле лажи и клеветејшући о таком једном предузећу,; на предузеће са воденом снагом па нас оптужује пред светом, Д а ј све оне д 0СТ аве, које су говориле тврдио је да се на једном пред само онда, ако камата сувише у,« ложеног капитала може да покрије се веће издатке за угаљ, зејтин и персонал. Обично у пределима сиромашним каменим угљем, и који су далеко од угљених пијаца, испада избор у корист водене снаге.

куством. Јер овде је реч о грдним машина, знатно већи. Ту је потре-

грдимо и ружимо монархију, да 0 некакв0 ; српС кој „централној про мету при зидању могло још 10.000 правдамо видовдански злочин итд. пагандистичко ј 0 рганизацијп“. Та;Р. 5. више искористити, да је тако То чини стога, што на разложно и документовано писање наших листова није у стању да да исто та ко разложна и документована одговора. - | оа^пии ииипш хг/1ч^ај^лиши. .» « * < Ми смо рекли да се видовдан- за ста важи и за ове ски атентат догодио, што Је имао Ј дашЊе; клевете и лажи 0С тају то дубоких узрока, коЈилежеуодно-! што с 0не нити нити ће

изјава старог босанског полицајца дошла је у добри час, баш у тренутцима, кад се Српство и у Босни и у Србији, па и у Хрватској засипа новим клеветама. Што је

су босанско-херцеговачкнх власти спрам сзпског народа у тиманек-.^ својим сионим земљзма. 1о нам бечко-[ пештанска штампа уписује у неопростив, смртии грех и понавља,

предузеће подигнуто за неколико стотина метара више или ниже. Тако су ових 10.000 Р. 5. потпуно изгубљени све док постоји то предузеће. То су све узроци због којих је Односно примене, налази' тешко прецизно одредити величи-Јводена снага V ^ ИД у електричне ну водене снаге и њену вредност.; енергије, з^ а се да електрицитет ла1ЛИ ] наудити коме другом осим творци-ј И зато ваљда нигде не одударајуј који њом П роизводи, омогућаанек ма свошм. ' тако јако научна процењивања_ вд да се 110М0 ћу зе маљских ценкао у овом питању. Док н* кИ а у Т0 .ј трала на згодна места из ве ће даП 1 ТЛ«л П о и л М ^ ШТГ Р Итетп тврде, дз целокупна снага!љине шаље продуктивна снага. по гтлти пит јр лтрртлт прло ИиОШЈ ПО ШШл 11Ш. Швајцарске која се може искори- Јефтино снабдевање електрицитенекакве^завере^и организације^чи- — Од « ашсг сШалног доГшсника - с ™п,. нзноси 2,000.000 Р. 5. дотлс том данас, када је он продро у “о“цТрукаш “сТбијн.: — » !?? У .™ с иеЛО г, К . У ™1 СНа .;! све _ г Р ане економског и приватпог

вим пптожћАма ш „пвим клРШАтама ! • - . [ ОВОЈ ЗвМЉИ, ГДе ПОСТОЈе ВаЉДа нај-ј Д у С Г пи јСКОМ животу једног народа вим оптужбама и новим клеветама. чак и за земље> где ПОСТОЈе наЈ- бољи статистички подаци. Но 1 измењем"' економску структуру, и За овај мах да им не побијамој Тач нијиметеоролошки подаци, ико-; СИГ у рно се зна> да нигде не стоји! утичр анатнп ча његово' социјално ми те клевете, него да пустимо, да| ј е располажу одличним топограф- 1 искоришћавање водене снаге на!п а3 виће ' говори један њихов човек, који је: СК им картама и хидротехничким гако великом развоју, као што је п > ’ • с -м ппили у њиховој полициЈској служби у, подацима, не може се прецизно на слУ чај V Швајцаоској која је V и свециЈално баварск;. Боски и Херцеговини оседсо и ко : ово питзње одговорити. , пр У ав0 7 смТслу земља бепо? V ““ У питању »“оришћењ * »о ји ће свакако бити најпадлежнијн р,. лии „„ л полР „,. ,„ аг „ „ ГтГГ. Ји «Х^-2Ј де ." е снаге ’ 0 ’«*У си0 саии

“гГЈГЈ ^ писали, „редавач „ије говоању у али ће то

X. с. д.

ЈИ да Г0В0 Р И о томе: је ли постојалај реци зависИ| п ре свега, од коли-љења снега доспе у швајцареке; о ИО * н лостоји ли каква српска органи : чине масе ко ја се креће том реком, 1 долине, дивн се величини водене; ЛПУ1П \ « Р <, Да У зациЈа, којз управља извесним по- и Д] зу Г0) од њене брзине, а брзи- снаге, а инжињер, чији је поглед ваљл . Ј ГКГ ,” ПГ1 Р нл 1 о_ е литнчким догађаЈима у Босни и на је опет зависаа од пада рекеЈ навикао да посматра лепоту при-| 1е ово У НИТ Р ° н Д и Нае Херцеговини и којз Је могла при Производ из вод ,не масе и пада роде и са практичне стране, одмах! Ј ГИ Ј има 2 Спб1?л ппп«п ,Л редити и видовдански атеитат. реке одре ђуј е величину водене! помисли, како би се ово благо! нема а п ископаг ти глппппр ип Бечки „Цајт", у броју свом 22. т.ј СН аге. Докле је пад реке сгалан, дало претворити у електричну! п оње п Динаву? м., донео је под пасловом; „Атентат ; Ие зав ИС ан од месних н метеороло-енергију. ^ и босанска полиција“ изјаву једног шких црилика, дотле је количина И Швајцарска је заиста добро старог босанског полиЈциског чи воде у реци различита, потпуно; искористила своју водену снагу и новника, који у другом ставу своје зависна од метеоролошких прили-1 искорпстила од ирилике половину 1 изјаве вели ово од речи до речи: ка> дакле у разна доба године ра-. њене целокупне Швајцарске, а то! „Има већ десет година, како се злична, а и у разним годинама ва-је ако 400,000 Р. 5. Ако сеузме, говори о некаквој централној ор- рира. Као што може једна суша! да је за произвођење једнс коњганизацији великосрпске пропаган I да нашкоди електричној централи. ске снаге у једном сату, потребно; де, и ако се све досад није успело, тако исто шкоди н поплава. Овде за парну машину 3 кгр. угљај да докаже стварно постојање' се дакле не може говорити, нитијонда излази, да Швајцарска у| таквога центра, у коме би се пак при подпзању електричне цен-| једном сату уштеди 1200,. угља.

1 НОВО]

А колико би ова уштеда тек из носила,. кад би се целокупна водена снага земљина искористила, која по процењивањима аутори-

скуаљали сви конци пропаганде. трале управљаги, по просечној коБосанска управа је у ток\) мно личини воде; јер у случају суше гих година добивала безбројне до-Ј не би водена снага могла дати оноставе отобожном уношењу оруж- лику енергију, колико је то за поја, оружних депоа, о састајању ску-. кретањс предузећа потребно, и;тета износи око 2 миљарде коњаова са издајничким иамерама итдЈуслед тога, наступио би застој ујских снага! Ни ово не мора одмахј Она је по дужности најсавесниЈе раду, што би много шкодило са- да значи, да би било рентабилно; се учаури — завиЈ'е. Остале бо трагала по свакој тој достави, али мом предузећу. У случају великог сву ову водену снагу што пре[ лести познате овамо под именима: по правилу није могла ништа кон-^ надолажења воде она би давала^ искористити. Врло често се у по-;Бајалма (сањавица, Р1асћепе) жолстатовати, па шта више нијемо- више енергије него што би семо-|гледу рентабилитета претпоставља ток (жутица, Огаззепе) и шећер-

(Ссршстак) 9. Болести буба. Најопасннја болест која је наследна и због које се врши микроскопирање јесте Пебрина (Каратабан); ако је семе заражено овом болешћу, онда је произвођачу сав труд и трошак узалудан, јер болесна буба не може ни да