Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 139

била повређена и лична слобода неколико чланова Сабора у вршењу њихових права. Овај слу чај доказује да је број полициј ских органа у Загребу и сувише мали за оваке изванредне дога ђаје. Влада ће промотрити ствар, а кривци Не бити кажњени. — Сабор је на другом читању завршио буџет.

ПОСЛЕ АТЕНТАТА. Аустрија и Србија. Беч, 26. јуна. „Најер Винер Абендблат “ сазнаје из Ишла , да је програм, који су разматрали заједнинки министри у седници односноунутрашње ситуације у Восни, цар усвоЈио. Према томе може се очекивати једна сериЈа изменау администраци/и, у полицији, у школама, у питању о зборовима, а тако исто предвиђа се да ће погранична полициЈа бити строжија. Норак аустро-угарске владе код српског кабинета биће учињен у наЈкраћем времену. Може се са сигурношћу рећи да овпј корак неНе знакмти прекорачавање на сувервна права Србије. Ништа не Ие бити тражено од српске 8ладе, што би могло бити тумачено кзо увреда или понижење. Стога се може очекивати да ће српска влада у пуноЈ мери водити рачуна о захтевима Аустро-Угар ске, која ће тражити да буду кажњени подстрекачи атентата престолонаследника Фрање Фердинанда и да Србија предузме мере како би биле отклоњене непријатности, коЈе ће ако и даље буду трајале искључити односе доброга суседства. Беч, 26. јуна. Неки бечки листови говорећи о аудијенцији графа Берхтолда код цара тврде да је кривица неколико Београђана утврђена. „Нова Слободна Преса и сазнаје да ће Аустро-Угарска, пошто буде довршена истрага у Сарајеву, тражити не само да буду кажњени неколико личности из Београда, којс су умешане у са рајевску аферу, него и гаранцију да српска влада неће толерирати велику-српску агитацију на штету Аустро-Угарске. »РајхспостП тражи веома одлучан корак, пошто је престиж Аустро-Угарске у опасности. 0 Чабриновикеву протеривању из Сарајева. Беч, 26. јуна. Противно тврђењу једнога ли ста, као да је заједнички министар финансија суспендовао про теривање Чабриновића из Босне, на молбу посланика Немаца, поново је и још енергичније кон стантовано да је ово тврђење потпуио лажно. Претрес у становима Срба берлинских студената. Берлин, 26. јуна. „Берлинер Тагеблат“ јавља, да је полиција извршила код више српских студената преметачину и да је неколико студената позвано код управника полиције али да су от пуштени после кратког испитивања. Конферисање барона Гизла с гроФом Берхтолдом. Беч, 26. јуна. Аустријски посланик у БеоградубаронГизл конферисао је прек

јуче и јуче више пута са графом Берхтолдом. Он ће остати у Бечу док се не врати граф Берхтолд из Ишла да би добио инструкције. Одговор грофа Тисе на интерпелације. Будим-Пешта, 26 јуна. У Парламенту продужује се дискусија законског пројекта о таксама. —Опо-| зиција и даље води опструкцију. —Усвојен је предлог да седнице трају од 10 сати изјутра до 6 сатн по подне. —; Затим долазе интерпелације. Граф Сечењи пита графа Тису, да ли он сматра за потребно да буде кажњена згитација, коју велико-српска пропаганда организује и спрема у Београду и води је у Угарској и земљама, које зависе од ње, као што су Босна и Херцеговина и да се у будућности њој стане на пут. Граф Апоњи пита — с обзиром на опште узбуђење, које је проузроковао атентат у Сарајеву, и изражено народно осећање према непријатељској руци, која је проузроковала смрт престоло наследника, манифестовано јединство Аусгро-Угарске према престолонаследнику, који је нашао смрт вршећи дужност одбране наше отаџбине, вршећи своју војну дужност и учешће шефова држава цивилизованога света — ја пи там председника министарства и министра Хонведа, зашто је сахрана престолонаследника извршена у тако уском оквиру, зашто није развијена војна помпа, која доликује једном престолонаследнику, зашто нису учествовали пред ставници појединих држава, зашто су готово на један вештачки начин отклоњене манифестације? Граф Андраши интерпелише графа Тису: Како се смела предвидети посета престолонаследника у Босни, кад се знају какве су тамо прилике и то оног истог дана кад је српска народна свечаност? кад се већ усудило то учииити зашто нису предузете потребне мере сигурности? На који начин се правда тај факат да је простолонаследник после првога атентата продужио. вожњу. Који обим има србофилски покрет у Босни и Херцеговини? Јели истина да је српско становништво претрпело велике штете: И ако је то истина како је могуће да се томе одмах није стали на пут? Је ли тачна вест, која је јако распрострта а до сад није демантована 1 да конци атентата воде у Београду? Ако је ово тачно шта ће влада радити да би кривци били кажњени, шта влада намерава да буду отклоњене завере против највиших представника државе и унутрашњег поретка у земљи. (Пљескање на левици). Граф Тиса узима реч; После одвратног атентата нарочито је тешко одговорити на постављена питања. Г. посланик, који је рекао да је неопростива погрешка што смо пустили престолонаследника да иде у Сарајево, заборавља да престолонаслед ник није био ни под каквим туторством (ларма на левици). Престолонаследник је сматрао свој пут као војну инспекцију, и то у толикој мери да две владе нису биле ни извештене о путу. Ни сам министар финансија није добио никакво саопштење односно програма и детаља озог одлзска. На жалост тек накнадио сазнало се да једна група завереника чека престолонаследника. Ја не знам колико чланова има у тој групи, али, пошто су они престолонаследника сачекали на неколико места, завера је била веома опасна, но ипак она није толика да се могу из вући опопи закл>учци односно услова у Босни и обраћам паисњу да не треба генералисати ове веома озбиљне догађаје. Постоји једнз гадиа и опасна заверз, у којој је при свем том уче-

стовао веома мали део становннштвз. Могу констатовати да је сарајевско становништво поздравило престолонаследника одушевљено. Та су се осећања паравно још појачала после пр вог атентата. Морам констатовати да да је после првог атентата, када су престолонаследника поздравили са споменутим одушевљењем, било немогуће силом отклонити гомилу. Наравно после првога атентата никоме на памет није падало да још неколико убица чекају престолонаследника и да су после првог покушаја биле испражњене улице нико не би ни помишљао да је био спремљен и други атентат и онда би се са правим гнушањем рекло у Босни па у целој монархији, како су спречили верне Босанце да изразе своја осећзња према престолонаследнику. Ја примам на себе један део одговорности односно управе у Босни и сматрам за потребно да изјавим да ваља исправити учињене погрешке и казнити, ако томе има места, али скрећем пажњу да не треба у овом правцу ићи сувише далеко и извлачити опште закључке, које би биле нротивне стварности и који би могли имати опасних! последица. Морам енергично да протествујем да је политичка ситуација у Босни сасвим поткопана и да постоји у сваком моменту опасност од револуције. Истина је да у Босни постоји опасна агитација, али сигурност Босне и њене јединости са монархијом нису у опасноаи. Нетачно је да је Босна пред револуцијом. За сигурност Босне у овим приликама довољно је војна снага која је у њој сконцентрисана. Један од посланика питао ме је односно корака које ће евентуално монархија учинити код српске владе. Ако у даном моменту мегаднем одговорити иа ово питање, г. посланик неће се зачудити ако будем дао један сасвим општи одговор. Истрага се води нз све стране и сваки одговорни чинилац у општој политици монархије треба да познаје своју дужност кад су у питању интереси, који су везани са одржањем мира, али такође ми треба да водимо рачуна и о дужностима које су у вези са виталним интересима и престижом монархије (одобравање на десници). Влада ће посматрати чмњенице хладнокрвно и испуниће своју дужност у сваком погледу. Што сетиче питања којим ће мо средством сузбијати опасност од српске агитације и уопште опасност, коју у себи садржи цело српско питање, то је проблем који стоји у вези са спољном политиком и као такав улази у категорију сижеа на који у овоме моменту не могу дати потпун одговор. Што се тиче унутрашње администрације ваља разликовати: југосло венска агитација постоји у Аустрији. Босни, Хрватској, Славонији и у правој Угарској. Што се тиче Аустријеј наравно ие могу се изјасниги. Односно Босне и у колико је у питању опшга| управа, одговорност пада на владу и по мом мишљењу ваља поћи од тог гледишта, дз, у колико је могуће, треба избећи сваки покрет, свако дражење које би ишло на то да буде кажњен миран деосрнске популацијезапедела криваца. Такође сматрам за врло рђаве и неправичне опе изгреде, који су се десили после атентата, и због којих су неколнко српских грађана претриелн материјалну штету. Листови су јако претерали њену величину. Штета на сваки начин постоји, али на жалост, у првом; моменту, на лнцу места није било довољно полнције, да се отклоне ови из греди. Али већ после неколико сати овоме је учињен крај. Ја сматрам да у Босни и ие постоји толика опасиост да би требало изменити и сам систем. Ред се може држати са постојећим средстви-

ма и са више вежбе од стране полиције, а затим босанској влади треба стазити више средстава да открије заверу. Тако исто ваља учинити крај пропаганди, која се чини по школама и и која заражује млздеж убиственим идејама. Што се тиче Хрвагске и Славоније сасвим је оправдано да у њима буде осигуран нормални ток уставног живота. Овде је велика већина српског становништва апсолутно верна, не само према монархији него и према круни Св. Стевана. Али при свем том међу Хрватима у Хрватској и Славонији постоји једна фракција која непрестано износи своја патриотска осећања, која доводи у сумњу српски патриотизам и која нарочито после атентата хоће тиме да се користи. Међутим у овој се групи налазе сви они елементи, који теже за остварење југословенских снова и који су заклети непријатељи дуалистичког облика монархије, данашњег устава и њених виталних интереса. Угарско јавно мишљење не даје се заваравати сумњивим манифестацијама лојалности ове групе. Што се тиче српско-хрватске коалиције и Хрвати и Срби кооперишу на један миран начин. Коалиција све се већма сгапа са унионистичким елементима, чија је већина хрватска и чија верност и лојаност су ван сваке сумње. Та околност што се образовала једна јака владина већина, која отворено износи свој унионисгички карактер не представља никакву опасност, него на против велику корист. Та већинч има исти караћтер као и у почетку и стзра се не само да одржи ред у Хрватској и Славонији, него се свим силама одупире нелојалним тежњама, било у школским питањима било у питањима друге врсте. Односно Срба у Угарској њихова лојаност код вели-.е већине је ван сумње. Наша би била велика погрешка, велика опасност ако би се правили невешти. Али стижу узнемиравајући гласови. Можда они долазе из добре намере, а може бити и од људи, који би хтели да на јефтии начин дођу до лаворових Бенаца, сумњајући у њихове суграђане. Ми не смемо бити бојажљиви и треба са отвореним очима да угушимо у клици могуће непатриотске покрете, али тако исто не треба неправичио да сумњамо и да имамо неоправдано непријатељска осећања према Србима, који не дају повода и који ће у моментима искушења и опасности бити опробани као верни грађани (живо и дуго пљескање). Граф Андраши изјављује, да министар председник ннје могао оправдатн учињене погрешке. Граф Тиса одговара, да није никад придавао сувише малу важност југословенском питању и пориче постојање једне озбиљне агитације која не бира средства и коју пажљиво прате компетентни фактори у монархији. Већина је усвојила одговор министра-председника. Граф Тиса одговарзјући на интерпелацију о атентату у Сарајеву рекао је, да је гроф Апоњи изразио на достојанствен начин осећања којима су сви они испуњеии. Што се тиче садржине интерпелације министар председннк се огранично на изјаву да он прима на себе одговорност, која му припада као уставном саветнику. Одговор министра председнвка је усвојен. Господин Раковски подноси следећу интерпелацију: Да ли зна министар како је истрага у Сарајег.у утврдила да је сарајевски атенгат припремљен у Београду још одавно и методички; да су ,а припремили српски грађани, чак личности у државној служби, међу којима се налази мајор Прибићевић? Лко је тако, да ли је министар иностраних