Učitelj
за то треба поменути Венецију, која је ва своје богатство у старо време, а и сал још дужна да благодари, коме мислите 2 — Песку. – Исто тако и поједини људи "који подижу заводе, творнице - Фабрике — за стакла, од њега се богате. Кад читамо о месецу, о инфузоријама, о 60.000 лептирових очију и т. д. —. какве нам онда справе — инштрументи падају "на' паметр — Не сећамо ли се одмах стаклета и пескаг — Од кога још можемо дознати о“разним другим употребама стаклар Од оптика, од трговца што стакленим еспапом тргује и т. д.
Ево на разне начине можемо водити разговор о стаклету, и из свих тих начина можемо узети оно, што нам се највише Лопада, па онда приступити самој теми. Можемо побројати и извести разне начине којима се добија корист од стаклета. А ко је тај што од њега има користи –Ставлорезац, хемик, трговац, што њиме тргује, Фабрикант и т, д. Но још кор – Коме треба микроскоп, телескоп — Природњаку и астроному. — Шта велимо за термометар, што се у разним Фабрикама, употребљује, и показује степене топлоте 2 — А кад апотекар или хемик саставља разне ствари, да ли што и њему не треба 2 — Вар ми сви у кући немамо и не употребљујемо разне стаклене ствари и као посуђе а п иначе -- Кућно посуђе може истина и од земље, или и од метала бити, али је стаклено лепше, укусније, а највише што се лакше у чистоћи држи. Но оно се у кући употребљује јошт у прозорним окнима, огледалима, лампама ит. д. — Ко још има користи од стаклетар — Живописашкоји слика по стаклету, прикупљачи полупаног стакла, који тиме зарађују насушни хлеб и т.д.
Све те разне начине изналажења користи, треба ловести у неки ред. Треба, прибрати у једно све врсте, које су блчже и које једна другој припомажу. Фабрикашт, мајстори и прости раденици, то су они што га приређују и израђују. – А шта раде са њим хемици, астрономи, апотеКари, н остали који имај) разне стаклеце
С
77
ствари» — Они га употребљују — Ту су нам дакле две групе. – А у коју групу ла метнемо трговца, што са њим тргује 2 — Он припомаже приправљању и израђивању стакла а и његовој употреба, јер бев њега и једној и другој страни било би тешко. Сад нам излази и трећа група, али међу њима и опет нема строге поделе, што ти разни начини добијања користи од стаклета нису у потпуној јасноће и одређености изведени. На прилику међу прозорним стаклом п телескопом велика је разлика; а тако је то исто и при самом раду. На прилику: онде, где се приправља материјал, сипа и меша песак и т. д. и онде, где се глачају разна стакла, праве призме, наочари, огледала ит. Д. А што се тиче и саме користи, и ту треба, гледати, да ли се она добија одмах, или доцније, и то или помоћу прерађивања, или помоћу саме употребе. И тако се мора разликовати корист посредна и непосредна. Према свему томе, ми дакле треба сад да опробамо, не би ли могли распоредити то према тим поменутим разликама. Кад то учинимо видићемо одмах, да ће две груле бити готово саевим једнаке, односно својих саставних делова; а уједно ће бити и ведике супротности год разних састава. Дакле да учинимо ту другу поделу, у којој ћемо тачније одредити разне начине и цељ употребе стакла. Раденици, мајстори, (што израђују стакло) и стаклорезци, шта својом зарадом добијају од стаклетаг — Насушни хљеб. А астроном, природњик, за кога они раде2 — Чему они припомажуг Успесима науке. — Зашто служе чаше, бутела, прозорна стакла ит др — Угодностима и пријатностима свакидањег живота. — Телескоп није свакоме потребан, а сваком су потребна прозорна стакла; а чаше сен остало стаклено посуђе употребљује сваки дан, — Па како то сад да распоредимо 2 — Стакло многим људима доставља насушни хлеб. Комег — Да поделимо те људе по раду, — а., онима, који припра| вљају стакло, и који се баве разним ро| Довима при његовој изради; 6., онима,