Učitelj

_ 20

8. Да се метри преобраћају у аршине и рифове кад се најпре преобрате у милиметре (М М).

По томе да би ма коју стару меру преобратили у њој одговарајућу нову меру морамо је најпре преобратити у њено најмање наименовање.

То исто вреди и за претварање нових мера у старе.

Може се приметити да један метар има један и по аршин, и да је ту штета пеприметна :

1 аршин има 666 милиметара 2 999.

2, " ћ

Свега 179, аршин има 999 милиметра. Дакле штета је за један милиметар.

У овом раду служпо сам се рачуницом г. Стев. Д. Поповића и рачуницом г. Днмитрија Нешића професора велике школе, а све овде изложено примењивао сам у практици са повољинм успехом.

А. ЕМ.

Класификација науна као основа за свани наставни план.

СОЕ СУВВСОВ ЈЕБА ЕМА РЕФУ =

ЈЕДАН ЧЛАНАК У „РАДУ“.

У „Учитељу“ броју 2-ом изашла је једна, критика па мој чланак: „Нови наставни план и Физичко и умно образовање омладине“ који је штампан у „Раду“ у свесци за Новембар прошле године.

Мислим ла одговорим на ту критику због неких педоразумевања која се у њој наоде. |

У колико ми се чини та су недоразумевања једино отуда, што се критика није обазирала на целину самог чланка. То је нужно. Критика ваља да покаже и изнесе свестране испитану ствар па тек онда има разлога да се удари на слабе стране самог чланка.

Тако на првом месту да одговорим на онај пребацај који се наоди у уводу критике о грађењу наставног плана и о његовој историјнци. Ја мислим, ако писац критике изново ушчита увод мога чланка, да ће се разуверити и стати на објективније земљиште. О грађењу наставног плана нисам рекао да је мисао „јаван карактер“ но „у опште јаван карактер“ што свакојако другачије звони и што се доста добро слаже са оним што је у ствари текло. Кад узмемо дакле ток ствари на ум, реч у опште није била излишна, да обележи ета-

ње ствари, тим пре, што ми нису при руци били никакви разлози да опет кажем : није се у томе послу јавно радило.... Него да допуним мишљење критичирево о потпуном јавном раду. Пре свега треба да постоји изборни систем како при бирању чланова, пр. савета од стране колегије, тако пи бпрање министра у стране скупштине.

Прелазим на примедбе критичареве односно самога чланка.

Примећује ми се што сам казао да је васпитивању циљ (крајњи. види „Рад св. за Новем, стр. 145) 1) образовање човека за користан рад: 1) по друштво и 2) по саму личност која припада томе друштву. Место. тога критичар каже: Свестрани развитак човека. Онако одређивање крајњег циља у васпитавању сматра као голе фразе, тим пре што сам принцип алтрујизма иставио на прво место а после принцип егојизма

Приступимо испитивању обеју дефиниција. Узмимо онако као што критичар одређује : васпитању је циљ свестрано развијће