Učitelj

195

супротних принципа, кад би се само целокупна њена радња свела у нека начела.“

Овакав положај ствари није лако изменути. Поколења пројуре пре, но што је могуће да се учини какво побољшање. Слично политичким установама, васпитне се системе не могу да створе — оне саме израстају; у кратком времену пораст се не примећује. Али ма како тихо да се врши усавршавање, оно свакојако потребује неких извесних срестава; а у броју тих срестава налази се и расуђивање о постојећем и о томе, како би требало да буде.

Ми не припадамо броју оних, који верују у ону реч лорда Палмерстона, по којој „сва се деца рађају добра“. Мисао противника — ма како да је неоснована — изгледа нам, у суштини, ближа истина. Ми се исто тако не слажемо ни с онима који мисле, да се вештом дисциплином од детета може начинити оно што се оће. На против, ми смо убеђени, да природни недостатци могу бити само умањени разумним васпитањем, али никако не уништени. Мишљење, да савршена васпитна система може створити идеално човештво, личи на мишљење, исказано у Шелијевим појемама, по коме би сво зло у свету нестало, само кад би се човеш:во одрекло својих старих уредаба и преДрасуда: ни једно ни друго не може допустити човек, који безпристрасно изучава људска дела.

Али ми потпуно симпатишемо тима, који у себи гаје такве лепе наде. Одушевљење, доведено шта више и до фанатизма, корисно је, можда и неопходно. Јасно је да се ни један политичар не би подвргао свима мукама и

решио на све жртве, које приноси, кад не би био уверен да је реформа, за, коју се бори, важнија од свега на свету. Члан друштва против пијанчења не би радио онако енергички кад небл био уверен, да је пијанство корен свију друштвених зала. У Филанпропији, као и у свему другом, подела рада ствара велике резул ате; а ради поделе рада свака врста Филантропа мора бити сасвим предана своме задатку, мора преко мере веровати у успех свог дела. Према томе, ми можемо рећи о онима, који морално или умпо васпитање сматрају као општи лех да њиова сувишна очекивања нису без користи; одушевљење је вазда нужно ради успеха.

Кад би и било тако, да се деца, поступајући према извесној системи моралног надгледања и контролисања, могу сформисати онако како се оће, и кад би сви родитељи усвојили ту систему, — опет се ни близу пе би могла достићи жељела цељ. Не заборавите, да остваривање ма које од тих система претпоставља код одраблих такав ступањ. ума, доброте и владања самим собом, какав нећете наћи ни код једног од њих. Погрешка оних, који ризмишљају о питањима домаће дисциплине, лежи у томе, што они сте недостатке и муке приписују деци, а ништа родитељима. У породичној као и у народној управи ушло је у обичај, да се сви пороци наваљују на оне којима се управља, а све врлине да се придају управљачима, Судећи по васпитним теоријама, мора се претпоставити, да су се мушкиње

|и женскиње потпуно преобразили у својим односима према деци. Грађањи, с

којима имамо посла, људи, које виђамо у друштву, свима су нама познати као