Učitelj

213

увек обвире и на успех ствари и на | лично задовољство, непрестано ће осе- | ћати неизбежна незадовољства — тубитке и неуспех. Трговац који тражи врло велики процент, изгубиће своје. муштерије, и његова ће халапљигост | бити обуздана. Усљед смањене прак- | тике, непажљиви лекар почиње више ла се стара о својим болесницима. Веома поверљиви кредитор и непажљиви спекулант, услед незгода због недовољне смотрености, долазе до уверења да ваља бити пажљивији. Исто то бива и у целоме животу човековом. Тако често спомињата, у таким случајима, пословица ; „опечено дете боји се ватре“ (или „пребијен петао не кљупа туђе жито“) показује, да сви признају сличнос“ међ социјалном дисциплином и међ дисциплином природе у првом добу детинства; али у тој пословици исказује се, сем тога, убеђење, да та дисциплина јако дејствује. Сваки је

м

сретао људе који признају, да их је само „скупо купљено искуство“ зауставило од пређашњих рђавих и нерасудних поступака. Свакоме се случило, | да при разговору о каквом до крајности | неурсдном и поквареном човеку чује | примедбе, како су сви савети узалудни, како ту ништа не помаже сем „горкога искуства“, т. ј. ништа сем неопходности, да се подвргне неизбежним последицама А ако је потребан још јачи

Неколико речи о школама

Реорганизација наших основних тшко- | ла, о којој се толико писало и докази- | вадо, данас се већ може сматрати као

| | | свршена ствар. |

доказ, да природна реакција не само најјаче дејствује од свију казни, већ да њу не може заменути ни једна изказна, то „ћемо такав доказ ноћи у очевидној безуспешности наших безбројних казнителних система. Од свију метода кривичне дисциплине, који су били предлагани и увођени у законе, ни један није испунио очекивања својих заштитника. Вештачко кажњавање не поправља, већ у многим случајимм производи супротне

мишљена и вештака

последице. Једино су успешни они поправљајући заводи, који су основани на осамљености преступника, и, по системи својој, приближују се методу природе, т. ј. остварују природне послелице рђавог владања: умањавају преступнику слободу радње, у колико је то неопходно ради друштвене безопасности, и не допуштају му да сам одржава свој живот, док се налази у тој невољи. И тако видимо да дисциплина, која дете учи како ће да управља својим покретима, јесте она иста · дисциплина, која одрасле задржава од нерасудних поступака, и која их усавршава више или мање. Сем тога видимо да дисциплина, коју је човек ради друштвених отпадника изумео, не достиже своју цељ ако није сагласна с дисциплином, коју је установила сама. Природа, и само кад се њој приближи може бити

успешна. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

у источном крају Србије. Предлог је већ готов, од нарочитог одбора одређеног од Просветног Савета, а и од самог Просветног Савета је претресан, и сад још остаје наро-