Učitelj

и

901

АИ КА Еро

мента. Американци цене у заједничком | чице и изолирати их једне од других

учењу блискост одношаја између два пола, |

могућност зближавања на, тако рећи, неутралној тачци школских интереса. Опи говоре: до сада су се оба пола, разједињавала, њих су свагда учили ла се особењачки понашају и да с лицемерном стидљивошћу обарају један пред другим очи све до оног крајњег момента, кад им не би никакво уздржавање помогло; другим речима, у животу оба пола све се иде на то, да би им се колико је могуће више распириле природне разлике. и да биједан пол у очима другог изтледао као нека тајанствена загонетка, која, се не може одгоненути. Многовековни опит евронског друштва показао је, да ово развједињавање води к врло — сумњивим моралним резултатима, и зато су Американци намислили да ову систему одбаце и да приме другу баш њој супротну. У место што би на практици распиравали природне разлике полова, - што, између осталога, и води к раном распаљивању страсти, они су почели да уништавају ове разлике и желе да један пол види најаре у другоме човека таквога, као што је и он сам, а затим још и супротни му пол, а не обратно. Да би ово помирење оба пола било успешније, мора се почети још с детинетва. кад су још подне разлике у дремежу, и то на

земљишту општих интереса знања и ум-

-ног развића. На овом основу американска

мешовита школа јавља се као сасвим пот-

"пуно оруђе здравих и моралних пелагош-

ких дељи: он не служи мртвој ствари, као наша европска школа, по интересима живота џа и срећи људској, у колико у ову срећу улази елеменат породични. Никакво васпитање не може лати више трезвенијих и рационалнијих одношаја к полним разликама дечијим, као оно васпитање, које се добија у мешовитим школама. У опште према овим полним разликама, кад се оне још налазе у дремежу, могуће је почашати се двојако: или ћемо констатовати да оне постоје тиме, што ћемо одма делити децу на мушкарце и девој-

тако, да у њима угушимо и искру најмање узајамне сличности; или ћемо оставити полне дечије разлике онаке, какве. оне и јесу — у дремежу, и не обраћајући на њих ни своју ни дечију пажњу. Радимо на томе, да у место полне разлике против = ставимо општност и истоветност умних интереса Противност је између ова два одношаја очевидна и непомирљива. Врло је појамно. да се у првом случају достижу такве цељи, које су сасвим протвне онима, које су се имале у виду; ту произлази оно исто, што и код људи, који пмају нек“ тајну, па је желе да сакрију од другога. Ови људи, ако су с неким од кога, желе да сакрију тајну, обично почну тајно пришаптавати друг другу, значајно погледајући један на другога и бацајући на њега крадом очи и целим својим изизгледом, ма и преко своје воље, дају томе другоме могућности да мисли како су некако друкчије створени, а све се ово свршава тиме, што се пажња другога, напреже и његова узбуђена радозналост почиње да тражи одгонетку на оно што се око њега дешава. Одгонетка се ова јавља, али се она сватда јавља раније штогод се хоће више да на силу забашури сама тајна. Ако се раније практикује система вештачког усамљивања полова, онда ће она донети рани надражај полног

осећања, развиће похотљивости, животне страстности, и по свој прилици, служи

као један од главних узрока онанизма, овога страшног бича за млади нараштај. Но осим свега овога изоловање полова,

је врло неугодно за брачни и породични

живот. Оба се пола познају у врло критичном моменту успламтелих страсти, кад мирна узајамна оцена карактера једва да

је могућа и кал се свака страна јавља у

очима друге у лажној боји; отуда ред разочарања о истинитих несрећа у доцнијем породичном животу. Све се ово готово савршено отклања заједничким ва-

спитањем, поје, помоћу правилних одношаја између полова, обезбеђује нормално развиће осећаја и жеља (ниукодико их не