Učitelj

20 Септембра 1882 год.

годима 1.

А А ВАР

АЋ) || РЛА В. А Е КЕ пе

пД ОРГАВ | УЧИТЕЉОКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

ЗЛАСНИХ ИМ О ИЗДАВАЛАЦ

ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО:

1. 10. 20. Цена ЈЕ ЗА СРБИЈУ: ГОДИШЊЕ 8 ДИНАРА, |

ЗА ПОЛА ГОДИНЕ 4 ДИНАРА, ЗА ЧЕТВРТ ГОДИНЕ 0 ДИНАРА.

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 5 ФОР.

ЗА ШТА ДА П.

»Пјевала бих, пјевала Кад бих круха имала; А још боље скочила,

Кад бих вино точила.«

Први уплив за утамањивање страсти а потпомагање дијете зависи од благостања болесника. Ако је снабдевен свима срествима. која потпомажу дијету, онда има изгледа на сигурност да неће бити заражен страшћу. Где

тод је неке оскудице, беде, цатње, не- |

воље, увек се рађа по неко зло, које прво и прво шкоди индивидуи, па после и самом друштву. Пороци као: лаж

превара, крађа, лењост; иступи и пре- |

ступи; злочинства, долазе такође од рђавот материјалног благостања. На то гони и сама природа, јер она нигде не трпи празнине. Келудац оће прво да се задовољи па да креће машинерију, иначе ће престати. Треба му пла-

Удружење је снага Учитељ је душа школи

„ УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ » ГЛАВНОМ ОДБОРУ УЧИТЕЉ| ског УДРУЖЕЊА» у БЕОГРАДУ. Рукописи СЕ ШАЉУ

— У ПЛДАЋЕНИМ ПИСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА,» САВАМАЛСКА УЛИЦА БР. 6. у БЕОГРАДУ.

Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЕ СТАРАМО 2

| ћати често и добро. Нерад — лењост | — природна је последица сиротиње; | јер ипдивидуи, која се није снабдела · хранећим материјама — да би оснажила и потпалила казан, — по самим законима природним морају малаксати нерви за кретање, и она мора хтела | не хтела постати трома, нерадна, лења. | „За то не треба да се чудимо“ вели Рајх, „што млитавост, лењост, злочин-

| ство и закржљаност, сретамо увек онде, | где и глад, која постепено мори, и што ва тако ниском ступњу стоји морал | код оних слојева, друштва, који нужду | трпе.“ Ко тада може мислити на мо- , | рал% Глад презире морал и руши све | основе његове. Томе није идивидуа кри| ва. Само друштво у ком та индивидуа | станујс такве је организације, да нема. | равноправности. Док један има одвише дотле други нема ни мало. Докле си-