Učitelj

466

да“ и жеље да свом чланку придао вредност „оригинала“ то нигде и не спомену!... Тај „стид“ и та жеља за „оригиналност“ није ни дала писцу. да да повољан одговор на постављено питање. Управо упињање да чланак буде што оригиналнији одвела, је писца са евим на другу страну, а постављено питање остало је нерешено. И ми смемо тврдити, да се ни један читалац из тога чланка неће уверити и дознати да су „наравствене науке данас научне,“ вао што писац на свршетку од некуда изводи закључак, сем што ће видети од писца да он тврди; али разлога и доказа ту баш никаквих неће наћи. Из самог чљанка читалац ће пре доћи до овог резултата: да математика, извршив свају мисију са аетрономијом, физиком, хемијом т1 т1.лД. мисли, тежи, жоће, да учини научним и наравствене науке, али да су данас наравствене науке, то се никако из чланка не може видети.

Ми нисмо наумни да детаљно прокритикујемо тај чланак. Не. Ми смо само ово напоменули какав је утисак на нас учинио тај чланак, и поводом тога хоћемо и ми о том питању да прогововоримо. Ми само можемо да сажаљевамо шта нам писац просто није тревео тај одељак из Чернишевског, и ми би далеко срећнији били по решење овог питања. Чернишевски је то врло депо извео у својој расправи „Антрополошки принциш у философији.“ Нама је жао што немамо при руци ту расправу, те да преведемо онај одељак, који. говори о научности наравствених наука. Но ми ћемо се задовољити с тим, што имамо неке белешке из те расправе, које ћемо у овом члан- |

ку исписати доводећи их у свезу. Ми ћемо, дакле, у овом чланку просто из-

_нети гледиште и аргументе Чернишев-

ског, а наших оригиналних мисли неће

' бити пикаквих. Наш ће задатак бити

само тај, да на основу тих бележака дамо овоме чланку изглед целине.

Пређимо сал одма на ствар!...

У нашем веку поред осталих млогих заблуда, које смо ми срећни да имамо, постоји од највећих и та, да се неке науке деле на „научне“ и „ненаучне.“ Откуда је ово произашло, ми незнамо; јер науке, које немају научне вредности оне и нису никакве науке, дакле, зашто их трпати у ред. наука; а оне, које постоје као науке, морају имати и научне вредности. У овој овакој деоби наука највише се одликују неки енглески мислиоци. Тако они под речју „паука“ (зсјепсе) не разуму све одељке знања, као остали континенталпи народи. Не, они називају науком само математику, астрономију, Физику, хелију. ботанику, 80логију, географију —- оне одељке, који се код осталих народа називају „тачним“ (егзактним). Они под речју наука не разуму ни историју, ни пеихологију, ни наравствену Философију, ни метаФизиву. | |

Да постоји разлика између ове две половине знања по својству појма, који влада у једној и другој -- То се не

| да порећи. Но да ли ми смемо на ос-

нову тога да једну половину знања претпоставимо другој“ Да ли је по човештво важна само једна или обадве половине % На послетку, га основу чега, су могли овакви погрешни закључци потећи '

рвања са а а а :5