Učitelj

поп — запопи га, и да му нурију (парохију) | један човек, који је био неко време млого

баш у оној вароши, где су му живели родитељи. (Онате ли шта се зове нурија или парохија >). 5

Као попа, Никола је исто онако био добар, као и кад је био ђак. Он је учио људе да буду добри и паметни, да уче своју децу на оно што је добро. Он је опет и као попа, млого помагао сиромасима, и зато су њега његови парохијани млого волели.

После неколико година, пошто се је Никола запопио, умре му и отад и мајка, и он их лепо саранћ. Имање, што су му они оставили — јер су они били млого богати — он све раздели сиротињи, а себи не остави баш ни мало. А знате ли зашто2.... Зато, што је он био поп, па је могао зарадити па опет да има, а други који је сирома нема су чим да заради. Али они

ако је све своје имање раздао сиротињи, | | те паре дао. Узме их, и добро се с њима

он је опет и од онога, што је као попа зарађивао, поматао онима, који су били у невољи. Тако у његовој парохији живео је

богат, па после осиромаши таксе, да није имао шта да једе, нити су чим да издржава своју децу. Тај је човек имао три кћери, па није имао пара да их спреми и уда. Никола кад то чује помисли да помогне томе сиромаху, али тако да то нико не зна, па ни сам тај сиромашак; јер је он знао да је Христос учио : „кад чиниш милостињу, да не зна левица шта даје десница“. (Ко зна шта то-значир). Еле, Никола тако и учини. Он узме једну кесу с парама, па се једног дана и то ноћу упути право кући, у којој је живео тај сиромашак. Кад дође тамо,он спави да је прозор отворен; бади кесу у собу, па онда брже, да га нико невиди, врати се натраг..... Кад у јутру онај сиромашак устане, зачуди се, кад на сред собе нађе пуну кесу пара. Он је мислио, мислио, али није могао да зна, који му је

помогао — уда своју најстарију кћер.

(СВРШИЋЕ СЕ)

1ТХ САСТАНАК

Држан 22 Јула 1882 год. пре подне.

Поведе се реч о томе, где ће се идућа скупштина држати.

Цвета Калашћева вели, да је Београд.

најзгодније место. Многи учитељи долазе ради својих приватних ствари у Београд неки да се види са Фамилиом, неки ради премештаја, па би онда могли доћи и на скупштину. Крагујевац је незгодан због трошка. Тако исто и у Нишу скупоћа.

Стеван Гојковић тражи да се остави да сваки члан да своје мишљење, па ће се отуд добити општа воља.

Јовић вели, да нас је мало остало и да.

требамо да оставимо да се то у зборовима са гл. одбором реши.

Ил. Гојковић вели да је неумесно оставити гл. одбору и месним зборовима да то реше, кад је скупштина ту. —

Арса Џантић се слаже са г-ђицом Цве-

| том па вели, да је оволики број учитеља | дошао за то, што је скупштина у Београду. | Ко оће да дође у Крагујевац, додаће још нешто, па ће доћи и у Београд.

Миг. Отупаровић слаже се са Јовићем да се остави гл. одбору и месним зборовима, да ови реше где ће бити идућа скупштина. Г-ђици Цвети одговара, да Београд није баш најзгодније место. И у другим местима, могу се кроити хаљине, у другим варошима, није скупље, но јевтиније но у Београду. Посао, који би рад премештаја имао, могао би свршити а да и не доће у Београд, о томе су учитељи најбоље уверени. Министар прими учитеља Форме ради и упућује га, на своје место, обећавши да ће учинити по молби, само нека учитељ. иде, а то ће им се званично доставити. Шта после буде то сви знамо.