Učitelj

БРОЈ 15.

ДА а

У БЕОГРАДУ 20. МАЈА 1884.

ГОДИНА ТП.

УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

ВЛАСЛИХ ИО ИЗДАВАЛАЦ „УЧИТЕЉОКО УДРУЖЕЊЕ“

1. 10. 20. Цена јЕ листу: зада годину 10 ЗА по 5 дни. |

ЗА ТРИ МЕСЕЦА 2.50 дин. А ЗА ПРЕТПЛАТНИКЕ ИЗ СТРАНИХ ЗЕМАЉА — 65 ФОР. ГОДИШЊЕ.

НАША ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА,

Ф Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,

Удружење је спока Учитељ је душа школи

ПРЕТИЛАТА СЕ ШАЉЕ »>РЕДАКЦИОНОМ ОДБОРУ» У Београду. Рукописи СЕ ШАЉУ -—- у ПЛАЋЕНИМ ПИСМИМА — УРЕДНИШТВУ <УчитЕљА,> Добрачина,

улица бр. 84. ;

Она без сумње привући млоге читаоце. Јер, молимо вас, шта може ч0века више интересовати, но кад се говори нешто о њему самоме% А читалац је данас сам онај, о коме оћемо да говоримо.

Па шта да говоримо о читалачкој публици % Зар се мало о њој говорило ' дар се није доста наговорило % И шта вреди више о њој говорити '

ој имамо врло занимљиву тему.

Ма колико да сео њој говорило, и ма колико да сео њој говори, опет ће она бити увек врло занимљив предмет штудије у животу друштвеноме и народноме образовању. О њој говорити, И пратити је у њеноме развићу значи: потпомагати је да се развија. Она је У Аруштву оно, што је мозак у оргавизму и душа у телу. Што се више увећава имаовина народна по другим

странама његовога живота, то и она више расте; и обрнуто, што она више расте, то више потпомаже и рашћење богаства народнога по свима странама живота његовога. Ступањ културни у једнога народа слободно можемо мерити по броју његове читалачке публике. Фиџи-Инзуланери и Зулукафери немају ни једнога читаоца; у Немаца све чита. Између ових крајности ре5 се други народи. До скора смо |и ми били Фиџи-Инзуланери и ЗулуКафери. А колико смо и данас далеко |

од њих казује проценат наше писмености од сто пет.

ЏШа да ли и ово пет чита, и шта чита, '

Наше основне школе мучно да стварају само писмену публику. Има сбла, где школа постоји од 20 и 30 година

на овамо. а данас нема ни једнога,