Učitelj

зна која су та средства, и ако многа од њих добро познаје која улазе у категорију тако зване дисциплине, или ти привикавања свему добром, а врше се: саветом, похвалом и наградом; и одучавањем од свега неваљалог, која се опет врше: опоменом, претњом и казном. Ђак је рецимо послушан, одмах иде похвала или награда, пажљив — похвала, прилежан — награда

казна, неуредан, непослушан, лажљив =— претња или казна.

Па зар се сва та средства у налим

школама не примењују ' Те још како ! | "да нема на свету никаква човека, па

Има врло много школа, у којима дисциплина господари под наставом, па од туда баш и излазе они ђаци, за које се вели да су научени, а нису васпитани. Но рећи ће ко-год: има и

пожртвовање, присуство духа у опасности и т. Д. — и нема случаја кад да их учитељ у школи на себи пред

ђацима покаже. Он мора да се само

стара да она својства и врлине прибави којима ће постати одличан наставник ; јер су му она далеко преча и важнија као васпитни елеменат, јер се на личности наставниковој зида цела

' настава. Овим се не иде да каже то, и т. д. А ако је лењ — претња или

други васпитни елемената, који се не.

односе ни на дисциплину, ни на наставу, као : разумно обхођење и понашање са децом и примеран живот учи-

тељев ; зар то нема утицаја на ђаке.

Нико неће порицати њихну свемоћност, коју само могу признавати они, што

тврде да рђаво васпитање бива због.

непотпуно примењивања тих елемената. Сви ми добро знамо да се у наставничком сталењу далеко више налази честитих и ваљаних људи, него ваљаних и уредних наставника; те би за то баш и требало да су они ђади боље и више васпитани но научени, а не на против да то буде. Примеран живот учитељев утиче на ђаке само у толико, у колико се он може показати и видети у његовом раду у школи при постави. А све оне остале врлине, које су му као човеку нужне у животу као: поштење, некорисност,

као да прилике да и та својства и врлине покаже и развије; но се само хоће да каже, да баш много незначи пример учитељев ; јер не треба сметати са ума,

школа нема никако и никад

ни учитеља дакле који би у том ступњу био образован и моралан, да би могао баш у свему служити ђацима за пример и углед. Где је више наставника при једној школи, ту се еве више и тих примера може показати и то баш на једном лицу; али с друге стране баш та множина, због које се непрестано мења декорација пред ђацима, готово са свим поништи и тај утицај, те једне личности. <: Пример је, дакле, учитељев врло ограничено васпитно средство; а што се тиче благог, уљудног понашања и сближавања са децом, разуме се да има то већег утицаја на њихну нрав-

ственост. Но ма како и колико то би-

ло, не може опет ни то послужити као са свим задовољавајуће средство. Ми баш у ствари видимо, да сва та побројана средства, укупно узета у многим и многим нашим школама узимају се и примењују најживље, па и опет нема од њих задовољавајућих резултата. Све још што би могли заштитници таког школског васпитања рећи,