Učitelj

482

довољено је тек у половини месеца Септембра. _

На први поглед нама је, а без сумње и другима, пало у очи, да је број недељниг часова смањен, а да су трограми (тотово из свих предмета) шири, нето што су до сад били. Бар нама се овако учинило !

За похвалу је, а држимо да је то и врло добар знак напретка, што је „Проев. Савет“ овом приликом озбиљније водио рачуна о здрављу ђака. Мора се, на жалост, признати, да се код нас до сада није водило много рачуна о томе: каква је природа код деце; какве су нам учионице, вентилација, осветлење и чистота, да не говоримо још и о намештају школском. Види се, да је „Просв. Савет“ водио озбиљно рачуна о томе: како штетно утиче на здравље деце ду:0 седење ч умно напрезање, кад је број недељних часова у свима разредима сразмерно смањио. Хвала му на овој родитељској и човечној одлуци.

Штета је само, што „Просв. Савет“ није и даље остао доследан овој својој одлуци , него је, из жеље да се што више научи, програме проширио. Друтим речима, он је казао учитељима: истина сад имате мањи број часова, али зашните добро, а тако исто и деца, те за одређено време научите још више него што ете до сад учили. Ако ово наше мишлење није основано на „привиђењу“, онда је поступак „Пр. Савета“ у овом погледу за прекор, ако не и за осуду. Слободни смо да кажемо , да је овим поступком учињено још горе него што је до сад било, јер кад се за краће време мора да сврши неки тежи и дужи посао, онда

настаје много већи умор, него кад се тај исти посао сврши за дуже време. Овде је заборављено једно врло важно педагошко и економско правило, које гласи: боље је и мање па добро, него много па рђаво.

По нашем немеродавном и скромном мишлењу требало је — при одређивању часова и писању програма водити рачуна о ове три чињеницо:

]. основна школа даје основна знања најпотребнија сваком човеку;

9. „човек се учи док је жив“, и

3. „адравље је највеће благо човеку, овога света“.

По разради програма види се, да су поједини програми знатно ошпширнији од других. Једни су опет сувише развучени и немају целине заокругљене. Ово се нарочито односи на програме једних истих предмета у различним разредима. Из овога би се могло изводити, као да једне исте предмете нису обрађивале исте личности, и да су „специјалисте“ (извесних предмета) хтеле пошто. пото, да њихови предмети у основној школи буду заступљени у потпуној целини као наука! Ако ова наша претпоставка запста постоји, онда, у неколико за већину „Просв. Савета“ | има „оправдавајућих околности“, али у толико више пада на оне личности , које су разрађивале програме појединих (веома специјалних и раширених) предмета. Изгледа нам као да ови људи нису довољно познавали духовне моћи детиње, и да им није потнуно јавно, шта је задатак основној школи.

Да би бар приближно ово доказалн, узећемо само неколико наставних пред| мета и изложити површно шта је про-

кривице