Učitelj

Ра ит

СИТНИЦЕ.

„Учитељ“ и школски одбори. Један одбор школски донео је овако решење :

„Одбор шкале 6б....... на својој седници ... увидео је, да је неопходно прека потреба да за ову школу набави лист „Учитељ“ тај једини лист, ... па да то се усуђује обратити се томе уреднуштву с молбом, да се овој школи пошље „Учитељ“ за 1882 — 3 и 4 годину, ако их има, и дасеу будуће за паступајућу годину шаље реловно.“ Ма бисмо само желели, да се већина школски одбора угледа на овај. У њима пак највише могу да пораде учитељи.

Преоштерећивање деце. У немачкој се у велико водила, па и данас још траје, борба о томе: да ли су деца у школи преоптерећена или не. Једни су доказивали да

јесу, и да млога зла долазе отуда, као:

бледило, нервозност, кратковидост, тешко чувење и душевне болести. Други су доказивали, да то не стоји, да узроци овим појавама стоје негде на другом месту, да је и метода и материјал подешен тако, да деци олакшава изучавање, Дабогме да 0боје не може да постоји. Резултат је све те борбе био, да местимице има преоптерећености, и да она штетно утиче само на телесно слабију децу, а да је многа ларма, о томе по све неумесна. Ово је питање заватио и нашу браћу Хрвате, и они у своме педагошкоме листу „Напредак“ у последњем броју доносе две расправе о томе. Обе су у главноме сагласне у томе, да преоптерећености нема. Прва завршује овако: „То, што у пас називљу преолтерећењем, често је млитавост, нехајство и

немар. Многе обитељи, из којих наши у- |

ченици долазе, не испуњују својих дужно-

сти, да уздрже телесну свежност. То се најбоље виђева код наших младића. Руке туре у џеп па лутају по улицах. Пиво, вино , новипе и политика идеали су тој младежи. Но расправник се није питао; откуд те несвежине у телу, и како би је родитељи и обитељи могле одржати Можда би онда и сам дошао до онога да призна, да преоптерећености има, и да, у интересу дечијега здравља, не треба да је буде, и да школа много много може да учини, да ове свежности буде или не буде. Онда би дошло дуго и најважније питање: како ће то да се она одржава 2 Шта да ради школа а шта да ради и да не ради кућа те да се она што више одржава» Друга расправа вели: Ако где постоје потешкоће у

нашој пучкој школи гледом на напредак,

то се тому имаду тражити разлози изван ње, нипошто у њој,“ Па онда спомиње у те спољне тешкоће ово: што на много места

има много деце; што многа изостају много те не могу после одма лако да примају оно што им се казује; што нема довољно

очигледних срестава; што деца књиге не добијају уредно, те да им олакшају, што

се учитељи често мењају, те млого радо. невешти заступници; што у школама с ви-

ше разреда деца имају врло мало времена

за усмен разговор, него већином уче сама

и што се на многим местима деце још недорасла дају у школу. То већ доказује, да, има преоптерећености, па били узроци томе у спољним приликама или унутарњим. А

кад се решава како питање, онда је спо-

редна ствар одвајати узроке на спољне и унутарње, свеједно је ма где они били, но

је главно, ла се поваже има ди нечега, у

чему је, може ли оно да се отклони и како

А то ни један расправник у поменутим расправама није довољно показао.