Učitelj

бертус Магнус, у Енглескај Бакон, који први постави разлику између практичне и спекулативне хемије. У 14 столећу обузе алхемија цео цивилизовани свет, због чега су млога тела пронађена.

У 15 столећу Василије Валентијус још је нешто раширио алхемистичке погледе Геберове. Онје био одличан хемичар свога, доба, одкрио је млога нова једињења као и хлороводоничну киселину. Први је разрешио употребу реатенције, сазнао да галенит садржи нешто сребра, а пиритоиди мало злата. Али теорија трансмутацијона, беше толико развијена у ово време, да су неки њеном лажном поставком грдно имање стекли. Тако прича се да је Никола Фламел посредством ове лажне теорије, толико се обогатио да је „веле“ сазидао 14 болница и 7 цркава, и богато их украсио, а Хијероним 1300 цркава и све помоћу камена мудрости.

~

Са 16 столећем престаје алхемија и настаје медецинско доба хемије. Она је поникла из алхемије, јер су држали да се каменом мудрости дају све болести излечити. ;

Медецинска, Хемија почиње са Парадцелзувом (1499—1541), који се јавља, као реФорматор лекова, Својим посматрањем до-

шао је до гледишта Валентинусова : да су

органска тела састављена: из живе сумпора и соли. Сумпор је узрок што ова тела могу да сатору, жива ислари, а соли остају у виду пепела. Здравље човечијег тела по-

жива или дух, сумпор, со, вода и земља. Он је написао дело под именом соџт5 де сћетје које је доживело млого издања и преведено на више европских језика. Са овог великог броја хемичара, што су се јавили у ово доба хемије, назива, се и доба „јатро-хемичара“, којим се карактерише 17. столеће. У овом столећу ударио је против науке Аристотелове Валентинуса и Џарацедзуса,, Хелмонт, али као највећи противних, означава се Роберт Боало (1629 до 1691).

С Боалом почиње нов одсек у историји Хемије. Он објашњаваше једињења два тела као слагање најмањих делића, ког опет разлагање настаје, кад треће тело дође у близину, те делиће тих елемената, јаче привуче. Изјавио је мисао да Хемија. мора бити као наука, и заузети место у општем делу природних наука, а не као грана медецине, вештине или заната. Џрви је наслонио Хемију на Физику, знађаше да кад се метал жири на ваздуху, постаје тежи.

За овим добом медецинске Хемије и јатро хемичара настаје доба, Хемије саго-

ревања, доба „Флогистона“ помоћу ког се

хтело објаснити процес сагоревања. чКаоке је поставио теорију сагоревања

још 1665, а наставио је његов следбеник

Мајов, који је први почео хватати гасове

| над водом. Онје покушавао да одреди са-

чива на нормалном садржају ових састо- |

јака, тако да чим ијоле фали чега настаје болест. Садруг Парацелзусов био је Агрикола, који беше одличан рудар. Он је први издао ручну алхемију.

Представник овог времена сматра сени Глаубер (1608— 1668) који је“у исто време био и алхемичар и медецински кемичар. Тежио је да помоћу хемије створи вештину в занате. Допунио је хемију доста тиме, што је конструисао више хемијских апарата. За Парацелзусом у ово време долази још читав низ хемичара као: Лемери ЛеФебри, Вилис Енглес, који узимаше да се

став ваздуха и процес горења, које његов савремених Штал свео све на једну тачку — „Флогистон,“

По теорији Штала и Бекера сва горљива тела садрже бар два саставна дела: један одваја се за време горења, и то је тако свани Флогистон. Он одлази у ваздух одкуд га биље и животиње опет примају, Кад се метали жаре, они такође одпуштају Флогистон и претварају се у метални креч, те су ва то метали једињење металног креча, са горљивим принциром-Флогистоном.

Физична својства метала као: сјајност тврдоће и др. зависе од количине Флогистона, која својства губе кад изгубе Флогистон. Штал учаше да је свима органским и неорганским телима општи саставни део

„Органска тела састоје из пет елемената: ! Флогистон. И дељаше сва тела на три го-