Učitelj

љевих“ радника. Осем тога Главни Одбор знао је и то, да ће многи читаоци и сарадници „Учитељеви“ оставити перо и књигу и место њих узети пушку, да с њоме стану на стражу и на браник отаџбинсвих интереса. Све ово дало је повода Главном Одбору да

обустави излажење „Учитеља“ за време,

док не прођу судбоносни догађаји за нашу отаџбину, који су наступили били.

Догађаји од 6 Септембра прошле године престали су, или правије да кажемо утајали су се за неко време. Настало је време мира, време озбиљнога рада, готово озбиљнијега него икада до сада. Сада сваки увиђа, надамо се, да нема ни једне, ма и најмање, снаге српскога сина, која не би била од велике потребе и користи у великоме задатку, који има да изврши наша отаџбина. Сада више не може бити ни говора о томе, да је свакоме српском образованом сину задатак, да, на првоме месту заложи све своје силе у рад око напретка своје домовине. Окоро минули догађаји открили су нам много што шта, што пређе нисмо могли предвидети и чему се нисмо могли надати. Оно, што емо пре тек као кроз маглу могли назирати излази нам данас јасно пред очи са свим својим шаренидом. С тога Главни Одбор учитељског удружења добро појимајући потребу озбиљнога и енертичнога рада на просветном пољу српскога народа, решио се да настави уређивање и издавање листа „Учитеља“ — органа учитељског удружења.

У овоме послу Главни Одбор има сада ту једину олакшицу, што је попуњен новим радним снагама, за које се без претеривања и самохвалисања

сме рећи, да имају и воље и заузимљивости, и који не жале ни труда ни времена, па чак ни новчаних жртава за опстанак и унапређење „Учитеља“. Ова напомена може по некоме изгледати и претерана, али је она доиста потребна читаоцима „Учитељевим“, те да унапред знаду да су чланови Главног одбора решени, да од своје стране чине све, што је потребно, да се лист уређује онако, како доликује једноме самосталноме органу и представнику српске основне школе. Питање је само, да ли опстанак и напредак листа доиста зависи једино од заузимљивости, радљивости и пожртвовања чланова Главног одбора ' — Као што се по себи разуме, одговор на ово питање мора бити негативан. На првом месту сама садржина листа не може бити онако једра, обилата и разноврена, ако сви пријатељи школе и њеног напретка не прегну својски на посао, ако лист не буду потпомагали својим радовима. Сваки, ма и најмањи, посао, који би осветљавао ма какво унутрашње школско питање, или би се односио на какво питање, које с поља утиче на школу, редакција „Учитеља“ примиће радо и штампати. А да унутрашњи и спољашњи живот школин има бар доста често, ако не сваки дан, интересантности, које би за један школски лист подесне биле, о томе сигурно нико неће ни сумњати. у школи и њеној околини има још довољно послова друге врсте, које би „Учитељ“ радо штампао, ако би му од кога радника школског достављени били, но ми овде не налазимо за потребно да набрајамо поименце те ра-

(сем интересантних појава