Učitelj

програми. Ко је год пратио озбиљно све покрете у нашој књижевности, он ће се са нама сложити у овоме што рекосмо. Писање ејајних, примамљивих програма, налик је на празно реторство. Ако напишете какав програм, _воји не умете или не можете извршити, то вам је као год кад бисте говорили лепу беседу о јунаштву, а овамо бисте у битци били права кукавица, или кад бисте говорили о поштењу, а овамо бисте били зеленаш. На послетку ми мислимо, да је боље давати него обе-

ћавати, и да је боље творити него говорити.

У осталом Ко мало боље промисли о томе: у каквим се приликама налави наша основна школа 6 поља и изнутра; какво нам је домаће васпитање у деце, која се доводе у школу, нарочито по варошима; њаква су нам средства, за наставу; какви су наставни програми из неких и неких предмета; какве су нам школске књижнице; каква нам је школска литература за децу и за учитеље; каква нам је школа са четири разреда у којој ради један наставник са 50—60 и више ученика; какви су нам школски одбори и како врше своје дужности, које с) им законом прописане; колики нам је број школа и какве су нам ·школеке зграде; какав нам је надзор над школама у ошште и тд. и тд. —); велимо ко боље о свему томе промиесли, тај ће лако увидети, како је пространо поље „Учитељевог“ рада. Ко промисли о свему овоме што наговестисмо, тај ће видети како ће радници око листа „Учитеља“ имати увек пуне шаке 03биљнога и кориснога рада. И кад је све ово овако, онда нашто ће нам

прописивање неког нарочитог програма, по коме треба да неко управља. „Редакција „Учитеља“ примаће у лист све чланке ч расправе које растрављају објективно ма какво зиколско па тање ; даље ће примати и штампати чланке о васпитању у кући ч школи; практична предавања за основну школу ; белешке, које се тичу просвете т школе; интересантне белешке а школ-

ског рада и живота; поучне чланке.

за народ и школу и тд, и тд. Ова напомена довољна је за. оне, који хоће, да пишу у „Учитељу“, и ми мислимо да нам они неће тражити никакав детаљнији програм.

Још имамо да поменемо онима, који имају да пишу у „Учитељу“ о локалним стварима ово: икакав допис, који се односи на чисто локалне ствари, као на прилику на радњу школског одбора, или на одношај учитеља, према властима и тд., нећемо примати ни штампати, ако нам се бару нарочитом писму не доставе и докази о

"свему ономе, што се буде у допису

спомињало.

На послетку још и ово; Главни Одбор распоредио је посао око администрације и уређивања листа тако, да може читаоцима јамчити, да ће лист излазити свакад на време.

Остаје нам још да пожелимо, да српски учитељи и учитељице, и сви пријатељи школе и њеног напретка, појме потребу опстанка листа „Учитеља“, и да за његов опстанак не пожале ни труда ни жртава.

Знања ради да поменемо, да Главни Одбор ради као и до сада у име „учитељског удружења“. Он ће радити

иде:

оаза о