Učitelj
Маи а а ал А
172
међу Месте и Струме, Света Гора на југу Мекедоније, где се налази око 1000 манастира, КошуФ између Црне и Вардара и Неречка близу језера Преспе. Даље су на југу до Краљевине Грчке: Олимп, где су стари Грци држали своја гимнастичка вежбања и друге игре и забаве сваке четврте године, Бурона, Снежник, Смолика, и Перистер на граници. У Епиру је највећа планина Мичикел. У Арбанији су: Томор, Томорица, Граб и Требошин. И остале планине, које смо побројали учећи Стару Орбију.
Већином су ове планине без шуме јер Турци затиру шуму, а не подижу је.
Пропитивање. а. Равнице. По што је Турска царевина,
као што рекосмо, брдовита земља, то У њој и нема млого великих равница, и што
их има, то су омање и налазе се поред
река. Тако око вароши Солуна и Водене а поред Вардара највећа, је равница Повардарје, а ЈУ Арбанији око ушћа реке Дрима па идући југу повеће су равнице: Италија и Грабово. А које су оно равнице у Старој Србији и Македонији >
Пропитивање.
4. Мора и реке. Поред земаља, које састављају Турску царевину теку врло ведике воде, које се зову мора. Та су мора ова: Јадранско и Јонско са западне стране, Бело море сајужче, Мраморно и Црне море са источне стране. У ова мора, теку реке; и то:
У Бело море иду: Марица, Места, Струма и Бистрица.
Марица извире у Бугарској из планине Рила, тече кроз Тракију од запада на исток, па онда окрене код вароши Једрена на југ, и улива се у море. У Марицу иду с лева: Тунџа и Еркене. Око реке Тунџе становници тамошњи саде врло млогу ру-
жу, од које се прави скупоцени ружични зејтин.
Места извире такође из планине Рила у Бугарској и тече са севера на југ.
Струма извире из планине Витоша бдизу вароши Софије у Бугарској.
|
Вардар извире у Старој Србији. из планине Шаре.
Близу је реке Вардара и река Бистрица, која иде од епирске међе.
У Јадранско море иду ове реке:
Дрим, који има два крака: Црни и Бели Дрим. Црни извире из Охридског језера, 4 Бели из планине Жљеба у Старој Србији.
Војуца, која тече са југо-истока к северовападу. Места, куда ова река пролази, веома су врлетна и жлдреловита.
У Јонско море утичу реке: Арта, Калама, и Бистрица.
Пропитивање.
5. Језера, У Турској царевини има неколико и језера, у којима има доста рибе, као што су: Оридско између Македоније и Лрбаније, из кога се врло много вади риба јегуља, са којима становници тамошњи и тргују, а доноси се иу Србију отуда, за тим Скадарско на граници Црне Горе, које пола њој и припада, а пола Турској, Пресбанско, Струмско У које улази река Струма, Јањинско крај вароши Јањине, и друга мања.
Пропитивање.
6. Клима. У Турској није кдима свудо једнака. На југо-западу је поред: Белог, Јадранског и Јонског мора блага и топла. Зими ретко кад пада снег, а и кад падне не остаје дуго, отопи се. На северо-истоку је клима доста хладна и ветровита, али опет је умерелија и топлија него код нас, у Краљевини (рбији, по што је земља јужнија.
7. Производи. Турска је царевина, богата, минералима. У њеним брдима налази се доста. злата, сребра, бакра, гвожђа, олова, соли и каменог угља, али се ништа не вади. Од биља роде разноврсна жита као: пшеница, раж јечам, овас, вукуруз и 1. Д. Поља и ако су плодна, опет су незасејана и необрађена јер су Турци, народ гаји, туп и лењ, који ништа не ради, већ живи од оног што уграби и одузме од становништва које је под њиховом влашћу. Поред мора на југо-западу где је клима блага