Učitelj

258

се да нас достигну у ономе, у чему су иза нас и других напреднијих народа заостади. 1. Вароши. Најглавније су у Бугарској вароши ове:

Софија (22.000 ст), испод брда Витоша. То је престолница Вугарске, где седи кнез и највише власти. Ту се налазе највиши судови и школе. Софија се од од пре звала још и Средац, а име: СоФија, добила је од цркве Св. Софије, коју је зидао српски краљ Милутин, где се његово тело и данас у тој цркви налази.

Трново (12.000 ст) на реци Јетри, |

стара бугарска престолница, у врло дивном пределу. Ова је варош по ведичини као Лесковац. У тој је вароши умро наш просветитељ Сава, кад је се враћао из светих места. — Јерусалима у Србију. Овде се израђују многе свилене ствари.

Шумла (28.000 ст.), велика, утврђена, варош иде жељезница до вароши Рушчука, и Варне.

Поред Дунава су вароши:

Видин, (14.000 ст.) са врло јаким градом, Ову је варош српска војска била опколила у години 1885 и 56, ратујуући с Бугарском. Поред Видина пружа се видинско поље, куда је често наш јунак Хајдук Вељко свота коња тркао, и где је 1818 г. запленио силну стоку. У Видину, у почетку српског устанка на Турке 1804. г., живео је царски одметник Пазван Оглу, који је нападао и на Србе и Турке, те их пљенио и харао.

Свиштов, (12.000 ст.) колико Трново, са јаким градом.

Русе (Рушчук), (27.000 ст.) најмногољуднија варош у Бугарској, такође са градом, где се израђује добро сукно, кожа. и платно.

Никопољ и СЏилистрија такође на Дунаву.

Варна на Црном мору са лристаништем, где лађе стају, (око 25.000 ст.).

Ћустеднил (Велбужд), близу Струме на југу Бугарске. На 'Ћустечдилу била, је једна чувена битка између Срба и Бугара 1830 године, када је у Србији владао краљ Стеван Дечански, а у Бугарској враљ Михаило. Ту су Срби са свим потукли и победили Бугуре; ту је и сам њихов краљ Михаило погино; ту су Срби силну пљачку (коња, новаца, одела), задобили. Поље ћустендилско било је покривено изгинудом и рањеном војском и коњима. Из Историје познато вам је, да је Стеван одвраћао и молио Михаила, бутарскога краља, да се не туку те да се не пролева братска крв узалуд, али он не хте одустати од своје зле намере; а намеравао је, да заузме Србију, у сајузу са Грцима. После тога рата, бугарска господа п властела, нудили су Стевану, да. заузме Вугарску, и да је састави са Србијом, али он не хте учинити, него узе само један мали део земље, а остало остави Бугарима, и постави им за владаоца Стевана Шишманића, свога сестрића.

12. Управа и подела. Бугарска је била, све до 1878 год. под Турском, п чинила је вилајет или област подунавеку; а потпала је под турску управу пре косовске битке (1389 г.). Те 1878 године Русија у рату с Турском ослободи Бугарску од турсвог робовања, и европске државе (Немачка, Аустрија, Италија, Француска, Енглеска и Русија) огласе у немачкој вароши Берлину за кнежевину, али зависну, тј. да плаћа Турској држави данак. Бугарском управља кнез, који је од 1886 г. гувернер или намесник и Источне Румелије, која је саставни део Турске царевине.

Ради лакше управе земља је подељена _ на 21 окуг, а окрузи су подељени на срезове, којих има 58.

(СВРШИЋЕ СЕ),