Učitelj

6

Могао је човек човеку позајмити ма

какав новац у четири ока, па да му буде сигурно; а данас — вели, како | је од стараца слушао — и тапије и

облигације па је опет несигурно.“ Закључак је из овога: „да је поштење опало и да сваким даном опада све више.“ Нека би се у начелу веровало да свет и човечанство иде на боље; тек је и то необорива истина, да данас, има доста зала и порока, о којима наши стари не знађаху, и ако нису били срећни да толико млого „Ззнаду“ колико ми и наши сувременици. То је — жалостан фавт!

На такав један Факт и ја сам хтео да скренем пажњу учитеља наших, на наше поступање спрам живатиња, са жељом, да их заинтересујем, да код омладине дејствују у том правцу да има више милосрђа спрам животиња, но што сето данас види и практикује. Једна маленкост, истина, али не без вредности. Но с чим да почнем“ Да ли са примерима благога поступања, спрам „бесловесне стоке“ или са примерима и призорима, које виђамо у нас, како у варошима, тако и у селима. Да почнемо са познатијим, са нашим!

Ено чобанина гони стадо оваца. Једна му се овца одвојила јер је нишла свежу травицу и рада је да опасе. Ч0банин, који носи батину, видимо га да са речма које нам пристојност не дозвољава да овде стављамо, опомиње овцу на ред, и како ова не разуме шта он говори — то је он или каменом или батином подсети на смисао својих не мање сурових и грубих речи спрам — једне овчице. То сте гледали; што да вам ја то причам! Тако пролазе и козе и свиње и волови кад се гоне

на пашу, кад се враћају и на водопој гоне.

Чобанин је одрастао, постао је озбиљан радин у кући и грађанин у селу. После неколико година сретамо га где претоварио · кода кукурузом или чиме другим, па нагао у тегобни сеоски сокачић, пли тера у „чаршују“ на продају. Већ је изломио штап које је од

"вуће понео; вадио је и ступац у на-

мери да „научи“ вола како се вуче и иде право путем. При томе ће те чути да се у погрдном смислу помене Слава, Бог, Закон, Светац, крст и пост све оне светиње, којима се он, несретник, клања и свећу припаљује! И то сте гледали, што да вам причам“ Можда ви још више и боље знате то, но подсетити није ружно.

У вароши сте. Сељак продао свој производ; затурио поводник волу на рогове и једним поздравом преко леђа подсетио га да пође и иде. Он се изврнуо на кола или и не иде с њима, а во, као во, иде дузи зеленила, чупка чист и траву, јер је гладан, иу томе сврне с пута, закачи, или се и кола изврну. Ту наш „православни“, „Хришћинин“ опет покаже суровост свога срца и издашност свога речника, бијући „стоку“ и по носу, очима, роговима и глави евуд — хотећи јој показати да је ваљда та глава Ерива, што није ишла право, заборављајући да је његова глава она, која одређује пут' И то сте видели.

Мали Пера играо се свакојаке игре, па му сем досадило. Но једном угледа свога „лепога“ белова где лежи по

своме обичају и спава. Одмах белов

осети приближење „младог господара“,

било у ударцу, руком иле ногом, било з-- 445