Učitelj

368

ним чулним радом или друкче обичним | задовољавањем чула појачава животна сна- | га (виталитет), и ако можда и тога има у малом степену. Ми можемо само толико | рећи, да чулним задовољством у толико упливише на животну снагу, што пронз- | води у нервима надражај, који у нама изазива пријатно осећање. Већ и само по себи пријатно је оно, кад се неки део снаге нашег организма употреби на нервну радњу; али то је пријатно само до пеке извесне тачке или степена, и кад се преко те границе пређе, одмах постаје непријатно. А пошто надражај прекорачи ту границу те се пријатност претвори у непријатност, онда се може пријатно осећање повратити само на тај начин, да се животна. снага опет појача или допуни; јер, "као што смо већ казали, пријатност или радост значи појачазање животне снаге, и ако нема појачавања онда не може бити ни пријатности или радости.

За потврду казатога ја могу навести једну тачку из нашега искуства, која се односи на осећање пријатности, а то је велика, важност оних раздражљивих средстава, који не упливишу интезивно (јако), него

!

волуминезно („опширно“) — која дакле једну велику осетљиву површину умерено надраже. Као пример за ово може нам служити уплив воде, при купању, на целу кожу, или музика састављена из великог

"хора. Из истих разлога за човека је при-

јатна и свака промена у раду или напрезању, па било да се та промена учини тиме, што ће се исти посао мало предругојачити, те у другом облику после вршати, или на тај начин, што ће се после извесног рада предузети неки посао друге врсте, у коме ће и друкче напрезање бити. Јер у обадва ова случаја, променом се рада напрезање предругојачује и надражај проширује, или на друге делове нашег тела преноси, те тако,се ни један део са свим не заморп.')

и) На овој, можемо рећи, органској потреби нашега тела оснива се онај захтев у настави : да се ученици не задржавају сувише дуго на истом предмету, и да учитељ гледа, те да буде промене у области истог предмета и између самих предмета, Бен о овоме опширније говори у своме делу „Васпитање као наука» (насловом «Одмор и промена рада») које се сада штампа у »Просветном Гласнику.» Преводилад.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

АЊИТЕВНИ ОГЛАСИ

МУ

Причања Србима и Српчићима о народу њином (са сликом српског престолонаследника) тотова су била тек 20 Јуна. Мамо све моје воље и наваљивања, да буду пре готови и да се претплатницима, разашљу док сејош нису растурили својим кућама, ово није могло бити. Првога Јула раваслала је књижара В. Валожића свима свупљачима, који су у вароши или селима где има поште. Остао је само Београд и

села у којима, нема поште до почетка нове

школске године. Зато, ако ко није још добио, нека се обрати поменутој књижари, која ће му одма послати.

Исто тако и сви они, који би желели да добаве ову књигу, за себе или своје ученике нека се обраћају њој.

Претплатнике још један пут молим да ми опросте што се књига тако млого залдоцнила. 2. Миодратовић

Власник и издавалац „Учит. удружење“

Одговори уредник Никола Р. Поповић, учитељ

КРАЉ.-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА