Učitelj

298

газдинство а уздигло пародно благостање, које је темељ опстапку И напретку сваке државе. Где су у изгледу овакве користи, ту су сваке материјалне жртве ништавне. Ђока Ивковић.

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

— оф

Деца слободна И самостална. и

Данас је субота — 16-ти је мај, 1881 године.

У прошли понедељак, пита ме Васко, да му дозволим, да осуствује за четири дана, те уда иде са чича Миланом (браваром овдашњим) у Крагујевац“. Ја му не дозволих. Васко — један уопаки“ немирко и инаџија у почетку школске године — врло добар је ћак. Биће можда један од најбољих карактера, или бар од најчвршћих, од свију ђака, које имам ове године — само, акому буду прилике погодне. И вредан је, и бистар је. Што је најглавније, човечност на њ има највећа утицаја. —- Нисам се толико бојао, да ће му се много познати, што ће осуствовати четири дана, и ако баш сад имамо да довршимо све предмете, јер још нисмо ни један довршили. Знао сам у напред, да ће он пропушћено брзо постићи, па још и више урадити, но што би иначе, Нисам се ни тога бојао, да ће време на путу у беспослици провести. Знао сам, да ће се он тим путем много користити. Али му не дозволих по највише с тога, што ми је мати једног другог ђака већ била наговестила, да ће скоро да ме моли, да јој пустим уњеног Тасу“ за 15 дана, да иде с њом у Карановац у госте. Ја сам јој одговорио, да то неће моћи бити, јер је Таса тек међу осредњим ђацима, а казао сам јој и остале разлоге. Нисам био рад, да сад овим пуштањем Васка на дуже осуство, дам повода да ме Тасина мати поново моли. -

И Васкова мајка — чији је муж шиколски послужитељ — долази, те ме пита за Васка. Ја не дозволих. Казах јој, да је близу испит, а није ни нужде. И њој није било противно. Али, на крају часа, пошто се спремисмо, Васко диже руку. У мојој школи је био заведен такав ред, да се на тај начин јави на крају часа онај, који има што да пита, или за што да се жали.

— Шта оће Васког — запитах.