Učitelj

Не треба мислити да је од мене ово педантерија што о овоме

· оволико рекох. Добри наставници су насушни хлеб свуд, па и код нас. Кад то признамо, онда не треба да се варамо о нашим наставницима —- какви су и какви треба да су, јер уучитељ је душа, "школи, «

Све мане у основној настави, г. Јова је поделио на три дела. На мане, које је она наследила још од старине. Мане, које је она, задобила својим“ новим животом. И мане, што у њој нема. многих "особина које мора имати, ако хоће да одговара захтевима модерне науке о васпитању и захтевима народним.

У оне мане; које је наша основна настава наследила од старине, он увршћује најглавније примедбе о појединим наставним предметима. Те примедбе ја нећу више да износим, јер су оне већином свуда једне исте, и могу се наћи у „Просв. Гласнику“, аи ја сам неке најважније казао у досадањем прегледу ових извеш"таја. Ну, сматрам за врло важно да споменем то, да г. Јова у мане, на првом месту, спомиње, што ионајвише времена. још одузима Наука Хришћансна. и Граматина.

У оне мане, у које је основна настава запала у свом даљем развитку, између осталих, оп увршћује и ове: „што смо раскварили стару добру (8122 || дисциплину, а нисмо били кадри и умешни да. је одржимо на други начин“; ушто је разумевање у многоме по: тисло памћење, тв се оно данас слабије развија но у старој школи (81021); што нисмо дошли, и одузимамо од деце, згодне књиге школске, да не упаднемо у механизам, а не умемо да правимо паметне изводе из предавања, који би служили за понављање и преглед онога што се учило.« |

Вара се г. Јова, и изгледа ми наиван, кад мисли да наставници не умеју да обнове стару „добру“ дисциплину, ако не могу "да владају новом ! Истина је да се доста греши што по неки мисли,да је довољно да ђак само разуме шта је предавано, а мало "се гледа да се то запамти; с тога треба да се то разумевање добро утврди, па да постане памћење. Али ово се већином не ради (не за то што се за ово не зна, него за то, што се нема вре-

_ мена — програм много опширан, велики број ђака скоро свуда, а по селима и велики број разреда. Чудно ми је оно, што он каже, да данас школа слабије развија памтење него стара! Зар он збиља назива оно онд. механично памтење речи — правим памћењем 2! Знамо да је и механично памћење, једна врста памћења, али оно се употребљава само у извесним случајевима, а никако кад треба, нешто да се упамти, што се да разумети. Односно оне треће замерке, што не умемо да правимо паметне писмене изводе из пре-