Učitelj

416

исто расуђивања и суђења. С тога се поједине групе представа које могу са свим супротне бити овде сливају једна у другу и дају оно шаренило представа, што га ми у сновима видимо. Утисци на. најразноврсније начине компликовани аперцепирају се (и на тај начин се у неколико објашњује она разноликост представа у нашим сновима. Кад се томе дода, да осим моћи мишљења недостаје у сновима и моћ воље и свесна расуђивања, пошто је за то нужно имати мисли и суму добивених готових гледишта, појмове који, _ стоје у односу узајмице са даљим представама, — тада нам неће изгледати чудно, што онда тако без реда теку; и што нам често у сновима изгледа оно обично, што у будном стању при здравој свести не можемо никако ни да замислимо, јер је у свести нашој, тада, могућности за логичко мишљење и спајање представа у њиховој реалној и природној узајамности. — Тако често у сањању дође да је неко ведики и славан песник и да пише стихове на страном језику који он не разуме, и све му то ништа чудно не изгледа; или се возимо у колима, са свим природно, јер је коњ иза кола везан а не за руду упрегнут; или се какав Фамулус кад сања ни џчајмање не чуди што облачи скерлетни плашт и иде на крунисање своје, јер је већ толико ти толико година код свога старог професора стругао креду и прао сунђере и таблу; или је са свим обично и у реду кад какав сандук лети кроз ваздух и пева божанствене херувиме јер има, гвоздена. крила, али та крила гвоздена нису од гвожђа, но су од чамовине изрендеисана. У вези са оним што мало пре рекосмо ово слободно без икаква реда везивање представа у сновима, можемо назвати делатношћу фантазије која зависи од различности случајних утисака из спољног света и надражаја изнутра на неједнако одморне органе нашег централног нервног система. Но ова фантазија у сновима много се разликује од оне у будном стању, јер код ове нема одређена циља и смисла, док код оне све-су слике по неком умишљају, сходности, по цељи па и по вољи. Прва је подложена случајности и недостаје јој Форме естетичких и вештачких односа, јер не идеализира, док је код друге, свесне фантазије са свим обратно. Интересантно је то да фантазија у сну тако ради, да су све њене слике светле и обојене, и ако јеу ствари око нас непровидна тама, зато слике које сањамо никад нису са свим тамне; зато опет ретко сањамо да се у мраку находимо. — Фантазија у сновима чудновата, је. Мирно лежећи у својој постељи не знаш ти о њој апсолутно ништа, но си стотине и хиљаде километара или миља далеко удаљен у пределе у које те уводи фантазија твојих снова. Нека“ би сањао ма где да си, своја постеља је острво снова. са којег ти погледаш у удаљене пределе што ти их фантазија ствара и одакле