Učitelj

прогреса: обука 'масе народа. А све је то омогућено психолошким наслеђем, па отуда и вечити развитак (суојаоп регребеПе) чове"нији. < Еле: утврћивање либералне политике; развитак човечанског права ; безгранични развитак друштва -- тосу резултати које Кон„дорсе очекује од осповне наставе.

Затим њему је прва брига да буде начпсто са овим питањима: 1) докле су границе моћи и права државе у погледу оснв. наставе; 2) треба ли да је настава пста за женскиње која је и за мушкиње.

Односно првог: Држава, у питању наставе мора да се задржи "на прагу сарести и остави свакоме на вољу : личне осећаје релиђије 'и политике. Државне вере не треба да буде: морал треба да се учи у име народа, а то ће бити Философија морала, одвојеног од "сваког релиђиозног катихезиса. Породици остаје привилегија да образује у деци биће бога.“ — Што се политике тиче, држава, мора да уздигне устав до чињенице, а не да се узме као ствар "освећена, неприкосновена, вечита.

Кондорсе је можда отишао и у крајност са овим тврђењима; ју питању о образовању женскиња, нема сумње да се је огрешио о идеју једнакости. „Једнакост васпитања мушкиња и женскиња, могућа је. јер женскиње има толико исто пнтелигенције, колико и 'мушкиње:; васпитање треба. да се врши заједнички.“ Читајући њагово образложавање ових захтева, изгледа у многоме као да се је "човек удубио у коју страну Русовљевог Емила.

Добре намере водиле су Кондорса подаље од правога циља и хскретале на странпутицу тиљеричких комбинација. Па и поред свих заблуда те инспирације заслужују признање од стране потомства ; оне су биле више ствар срца но практичке примене. Оно што га одликује, као п остале људе тог доба, то је јуначко упињање да "задобије од друштва све оно, што би оно и могло да да, те да се учини за човека све, што би он могао да буде. Накратко: људи револуције веровали су да зависи од њихове воље да прекораче огромну провалу, која дели реалност од идеала! Част таквим посленицима! — “Срећа није послужила Кондорсеа да оствари своје погледе; они су остали на хартији.

+» Тек од копвента бивају изгледи вероватнији за дефинитивно

"остварење организације основне наставе и њено популарисање.

Још пре револуције абе де ла Сал стекао је велике заслуге за тосновну наставу усвајањем матерњег језика као наставног предмета, та сем тога и тим, што је место индивидуалне (појединачке) наставе