Učitelj

сл о ~

увме за основицу целокупној настави: онда би то било „несавремено.“ Али, и ту има израза; људи практични умеју да се довију. Оно што не може да одбрани разлог, то ће често да спасе срећна диверзија политичког шеретства. А за то је сад нађено и сувремено сретство за поправку школе; и сигуран мелем, да се друштвене ране залече.... Часан део посла пада у део «руч. раду ;> њиме треба да се школе. рад „ублажи» и да се тим сачува од сувишног образовања, које води странпутицама... Еле, оно наше: то је да се нико не сети! За то се «ручн. рад» помаже са надлежне стране. Који су то разлози: који би утуткивање «руч. рада» у основ. школу оправдали:! — ја сам их местимице наспоменуо. Они немају никакве стварне основе, и с тим су искрени пријатељи школе — почев од Дитеса, па, све до последњег учитеља. који иоле слободније мисли начисто. Тек, шта је стало до разлогај! Ако све шаренило Фраза, којим се брани «руч. рад,» не помогне, онда ће се преко њих превући црвени застор: симво социјалистичке авети — а то ће да ужеже...

И то је једна од пега на данашњем политичком небу, које су предзнаци доласка оне ужасне вештице, чије је име — реакција! Њено је прво: да своје смртоносне канџе положи на школу — ту залогу срећније будућности народа! Сви ви, којима лежи на срцу истинско народње образовање · не дајте школу! Не дајте је наше дечице ради, те зенице нашега, народа. наду негове светлије будућеости — узданицу сраске демокрације! У првоме реду наставници су позвани: да стану отворено на, браник школске светиње; и они су за то морално одговорни не само пред културном историјом свога народа, но и пред повесницом цивилизације човечанства : Ако ништа, више, а оно бар не треба да су морални мамелуци...

Ми за сада немамо основа да страхујемо за наше школе, Г. министар просвете повишавањем године учења, у учитељ, школи показује: колико му је стало до угледа