Učitelj

607

тир. Не беше ту природних наука, географије , историје, ни осталих предмета, који су данас себи право у основној школи извојевали и овамо, него само једно читање и писање, те по где где нешто и рачуна. Није ту било ни одређеног вромена, за које би ученици имали школу свршити, већ учи четири, пет или шест :0дина, па шта 2 Једва су научили нешто прочитати и записати али без икаква појма о правопису. Мислите ли да је учитељ знао за облик, пут или начин предавања, што га методика за поједине предмете прописује2г Задај му »„одатле дотле,“ ето то је сво правило кога се је учитељ држао. Знање, што га је ђак из ове школе изнио. може се слободно казати, да није било од какве вредности ни за практичан живот ни за даљне науке. А да су школе биле у овом жалосном стању, највиши је узрок тадашње незгодне прилике, те људи, који се учитељском позиву посвећиваше, не имађаху никакве струковне спреме а стара нам пословица каже : „Какав учитељ, таква и школа,“

Као што сте већ у почетку видели, није ми била намера писати о стању наших школа пре једног или највише два деценијума година, него сам само хтио, да се боље уочи та огромна разлика пређашње и данашње школе. Та кад се ово узме у обзир, зар се ипак код нас није врло много за ових последњих година коракнуло напред% Ми мислимо да јест, јер лудо би било и тражити да се ми, који смо до јучер у тами пезнања живили, од један пут упоредимо у школама са напреднијим народима. у

Ја сам у овом листу (види 32. број „Учитеља«“ од 1888 гол. и нрије нешто проговорио о учитељима и школи мостарсвој. Ту сам узгредно навео неке запреке, ноје још и сад сметају пашем раду и вежу нас у нашем делокругу.

Поред свега орога ми данас нећемо се никако постидети за, наш рад и напредак у школи, а колико се је осим тога могло што и у седницама нашим постићи, ја ћу као члан збора, по жељи истог изнети вам најглавније.

Чланови учитељског збора српско православних основних школа мостарских, којих је било прошле 188%/.. школске год. осам (седам у Мостару и учитељ из манастира ЖКитомишљићај, обичо су држали своје седнице сваке последње недеље у месецу, а осим тога имали би у случају потребе и ванредне седнице. У овим седницама претресале су се најважније школске ствари и питање, те у опште све оно, што се је тицало школе или учитеља. У свакој седници вођен је записник, а такових седница беше свега једанаест.