Učitelj

ДАЧ био не онај, кога непосредно осећање вуче да седи поред постеље свог болног брата или да скочи у воду, да би избавио утопљеника већ онај који, не осећајући према истима ни најмање љубави, врши те послове једино с тога, што га на то гони сазнавањв дужности, док међутим у души жели болном брату да што пре оде с овог. света, % утопљенику да се никако и не врати из воде. Једном речју као морални сматрали би се људи без срца, без осећања ВУ према ближњима.

На тај начин, по Опенсеру, у област моралних радња, о

убројати баш оне, које се врше под непосредним упливом осећања

а као моралне сматрати оне људе, који то врше инстинктивно, по нагону, не размишљајући о томе, да ли ји њихов рад наравствен или не, Радити морално, по Спенсеру, значи радити корисно п за себе и за друге. јер по њему наравствено је оно поступање, које је најбоље прилагођено цељи, које се налази на највишем ступњу развитка.

Спенсер дакле изједначује добар, користан, у опште прилаго-

ђен и подесан рад с моралним, а корисне и способне људе сматра.

као морално развијене. Кант међутим из те опште групе издваја засебну класу поступака, које назива моралнима, остављајући дру-

гима њихов заједнички начин, Другим речима, по његовом мишљењу, |

наравствен рад ма да и јесте добар и користан, али сви добри и корисни постуци пису морални. Тако на пр. инжињер постројава мост, и врло добро изврти тај посао. Рад је таји добар и користан, али га још не можемо назвати наравствоним, и инжињер пе

мора бити моралан човек, већ само способан, умешен итд. Или на

пр: рад трговца, који не вари своје муштерије, и добар је и ко-

ристан; али ако то трговац чини једино с тога, да би' привукао |

што већи број муштерија, онда се његов рад још не може назвати. моралним. Поступање његово било би морално тек онда, кад би“ се оснивало искључиво на принципу дужности — да буде поштен без икаквог обзира на рачун, корист и др. Једном речју, Кант у својој класиикацији (управо цело се пштање и врзе само око власификација) узима у рачун ону карактеристику нашег сувремс-

ног, кудтурног појма о моралу, по којој не сматрамо као моралан |

сваки добар и користан рад, већ само онај, који потиче из уважавања према начелу моралне дужности и обавезе. Ко је прав: Спенсер, који ругли границе међ наравственим И

корисним, или Кант, који баш нарочито указује па те границе, _

путем пажљиве анализе људског појимања моралности; Спенсер у пола има право — он је попунио само једну половину одредбе моралнога, показав да ту спадају у опште добра