Učitelj

504

ност костура, по ком су све животиње у нове, пространије појмове подељене на кичмењаке и бескичмењаке, на мекушце и чланконоге. Но ни овим још није искључено стварање нових, виших појмова, као на пр. код биљака погледом ва начин, којим се развијају из ћелије, пли код животиња погледом на постепено усавршење живаца, мозга ит. д. Свака промена ове врсте не само што обара пређашње представе и појмове да створи нове или да их друкче распореди, него им уједно помиче и вредност за поређивање. Што је пређе стајало напред и било главно, сада је споредно; а што је пређе било споредно, или на што се није ни пазило, сада се истиче напред и тим се нестрпљивије испитује дакле потпуно преврат у распореду. чисто у тој мери, да се појмови, који су двојоко важили, предају забораву, или, ако су одводили заблудама, чак обарају и уништују, као што је бивало на пр. са разним релиђијама, Философским системима, начинима лечења и др.

Готови појмови примењују се на поједина питања или свесно или несвесно, а вазда помоћу закључка, који се опет састоји из три реченице :

предња речећица објашњује појам, који примењујемо;

средња реченица означује предмет или прилику, коју обухвата појам предње реченице и садржи у себи питање;

закључна реченица примењује општност појма на питање

Тако. на пр.: -

Предња реченица: «сви су људи смртни» (општа, смртност свију људи као појам);

Средња реченица : «ја сам човек» (поједини предмет као састављени део појма људи, који садржи шптање : «јесам ли и ја смртан ';»

Закључна реченица: «Дакле ш ја сам смртан» (општа омртност примењена на појединог човека као одговор на питање).