Učitelj
527
Па зар није ово време, према ономе како се радило у „Старој школи“ блаженије и по школу и учитеља, па и по саму децу! Час религије у „Новој школи» није више час учења гречи на памет, чав, који не развија, не буди, не ојачава и не утврђује Хришћанска осећања. Час религије у „Новој школи» јесте час праве науке Христове, час који уздиже ђака до Бога, до свију Хришђанских врлина, и тиме га чини правим човеком. Зар су мало пута многи људи, па и свештеници, слушајући час религије у „Новој школи“ толико пута узвикнули: у6, овако ми нисмо узили религију; овако нам није говорено; па доста је што сад знамо и да се прекрстимо. А ако ова деца сад не знају, ваља их побити.» Колико је овим истине речено ! Па зар ово није лепа садашњост 2 Јесте, да како. Као год што су наставници унове школе« — садашњости науку Хришћанску подигли у основној школи на давање праве вере — религије деци, тако су исто учинили са српским језиком , земљописом , историјом и осталим школским наставним предметима. Данас српски језик не изучава се у Формалном читању и мењању облика речи без икакве стварне употребе; данас се изучава језик помоћу његовог говора учитсљевог и ђачког, помоћу лепе читанке и с планом удешених вежбања ђачких, којима се утврђују правописна, граматична и писмено исказивање мисли од стране ђака. Данас се појмови земљописни изучавају са свим природним током: на поточићу упознаје дете реку, водопад, раступице; на бари упознаје језеро, море пристаниште, земљеуз, мореуз, залив и т. д. на пруду баре упознаје острво, полуострво итд; у околини види равнице, брежуљке, долине, а за тим лако схвата шта је брдо, вулкан, пештара итд, |
Али овој лепој садашњости, која би бивала све лепша , стадоше неки ногом за врат. Па да јој је стао ко други, ни по јада. Стао јој за врат учитељ, који се је дрзнуо те написао учебник за основну школу, не за То, да основној школи, деци њеној помогне, но за то, да учитељев организам, који је по природи склон конзерватизму, доиста га у то уведе, и да своју амбицију за бо гаством задовољи. Тај је учитељ своју паклену замисао извршио. Толики је број учитеља окужио том мишљу. да сви у нижој основној школи, у 1 и ШП. разреду раде сви предмети по учебницима ! И кад су се, после њега, видећи да он добро пролази са којекаквим учебницима материјално, и да се једном јавно хвалио како је преко 60.000 комада својих учебника растурио за две-три године, још неколико њих јавило у његово друштво, онда је удружено учитељство морало да изнесе на решење питање о учебницима у основној школи пред скупштину учитељску, која је донела