Učitelj

о

~ била би би довољна спрема и основне школе. и у писте ступали би сиромашни и побожни младићи и грађапи са добрим гласом. Куре учења био би доста кратак, па, према образовању и дужности, црква би оваквим певачима давала скромне награде , нарочито по селима, где се богослужење врши само у празничне дане, те и црквени певач (као и попа) могао би целе недеље радити своје домаће, послове земљорадњу или занат.

Овом установом и црква би била у добитку, јер тада би народ боље посећавао цркву, у којој осим молитава слушао би и мелодично певање, које се постизава само добрим гласом и специјалним изучавањем. Све ово биће са свим појмљиво и нашим просветним и црквеним великодостојницима само ако су имали прилике да буду у сеоској или паланачкој цркви, у којој врло често за време богослужење разјарени попа излеће из олтара и за певницом исправља учитељеву погрешку. По себи се разуме, да сличне поправке и непријатни сти. цаји ни у колико не иду у прилог њиховог заједничког аукторитета, а на против, увек порађају по све непријатне осећаје, а врло често и мржњу, која са свим штетно утиче на свестрани развитак народног образовања.

Сада пођимо по селима и варошима , загледајмо у у ту живу књигу — наш друштвени живот, у коме видимо антагонизам, који се у последње време почео све више и више ширити и снажити... Жао нам је што немамо тачних статистичких података, који би нам тачно. казали колики је број српеких наставника, који омаловажавају и исмејавају цркву и њене служитеље — свештенике. И уверени смо, да кад би ти исти наставници мало дубље размислили о својим поступцима, онда би се уверили да они сами забадају трн у вдраву ногу. Јер свештеници (којих исто толико има, колико и паставника) бранећи се од наставника не заборављају „света освета,» која подједнако штетно утиче како на школу тако и за цркву (односно наставнике и свештенике).