Učitelj

50

Данас смо ми у стању да сопственим очима, пратимо тај развој — па чак ида проричемо, у ком ће правцу у главноме ићи и даље.

Тако, што се тиче облика борбе за опстанак, он се без сумње и даље развија у истом правцу, т. ј он постаје све више борба ума и интелегенције, а све мање борба, грубе силе, неотесане снажине. У данашњој борби за опстанак главни је Фактор индустрћска и у опште економска вештина и умешност, — а њени напретци опет почивају на напретцима науке.

То је односно облика.

Али и удружена је димица у тој борби иде и даље у свом развоју истим правцем, којим и до сад. И то баш у најновије време учинила је она један велики корак У До најновијег времена била је највећа, јединица "у борби за опстанак држава. У најновије _ доба. појавила се је једна још већа јединица, 2,то је мациј а, народност. Данас, као што у почетку рекосмо,. групишу се нације у велике политичке јединице, у мациомалме државе.

За ово имамо доста потврда у најновијој светској повесници.

Тако, на пример, до скора су били Италијани подељени у много мањих државица. Свака је од тих државица водила засебну борбу за опстанак. Свака, је живела својим засебним животом. Но пре мало непуних 80 година (1861) све се те државице ујединише у једну велику националну јединицу, у краљевину Италију. — Исто су тако до скора били и Немци подељени на много мањих и већих држава и државица, од којих је свака за себе живела, својим животом, и свака за се водила борбу за опстанак, —- па, често, и између себе ратовале. Но пре равно 920 година. (1870) и они се ујединише у једну велику националну јединицу, у снажну Немачку Империју — пошто јена,