Učitelj

162

од награђивања, т.ј. да ли их исто не навикава да, испуњавају обавезе по мотиву користољубља 5 Да ли је потребно у дисциплинарној практици чврсто придржавати се правила, по коме треба награђивати ученика 82 достојно и савесно владање и учеље:

Одговарајући на горња шитања, пре свега сопомонућемо, да у обим васпитног смера. парочито у добу учепикове младости, пе може ући и развијане таквих моралних корактера, који би чинили врлине са свим независно од свију спољишњих мотива. До душе ми смо већ неколико пута споменули како школска дисциплина, тежи да се ученици танко усаврше, како би свесно, слободно и добровољно испуњавали само врлине, на које их побуђује сопствени морални дуг. — Но сви знамо да се ви једно вавршенство не постиже од једанпут. Оно што св може захтевати од зрелог човека и то као идеални захтев. то се не може захтевати од детета, које се тек почело развијати и које је препуно слаботпње у сваком погљеду. Очигледно је да се ученик нуждава у потпори која може постати излишна тек у добу зрелости. Зато. у реду васпштно вештачких средстава, спада и награ“ ђивање, које подржава ученика на дугачком путу његовог свестраног усавршавања.“ Но у исто времо не треба заборављати да се педагошко паграђиваље битно разликује од грађанског награђивања, које је врло често плата за учиљене заслуге. Педагошко је награђивање јавна изјава учитељевог одобравања“) према учениковим поступ“ цима и успесима. И запста ни један васпитни спотем

7) «Морална се дисциплина користи не само природном одвратношу детета према страдању, пего им исто таквом природном и Куд камо вернијом жељом наслађивања. Без сумње грло је добро, ако је дете трудољубиво, ваљано итд.. ради доброг мишљења и љубави окружавајући га. Ади дечја осећања још су слаба, те се усљед тога у ранијем ступњу моралног развитка јавља нека количпна вештачког побуђивања.» Джемсђ Сели и Основ, нач. психолог. стр. 354.

2 ње. ) Одобравање буди код похваљепог ученика пријатна осећања и продужава код истог вољу за продужаваше похвалних поступака. По-