Učitelj

2719

граматика, а читање ретко. Но једно бисмо имали да додамо.

Обично се предаје читање на тај начин, да се садржина прво исприча деци, пропита се итек онда чита То је добро, али не ваља све терати на тај један калуп Требало би по који чланак не објашњен дати деци да читају, па тражити после да деца кажу шта се тамо казује или прича. Тиме се натерају деца да читајући мисле и да сама дознају садржину онога што читају, и да им се не мора све готово и 'сажватано дати. А то је и нужно и корисно.

Што се пак тиче опог губљења времена око анализирања граматичког, што се данас чини тако много, то би се време корисније дало употребити, на то, да се објаимбавају поједини изрази у прочитаном чланку. Често неки баш и обичан израз, кога деца прочлтају 20 пута, није им још тачно познат.

Слушао сам како један учитељ доказиваше потребу и корисност учења граматике тиме, што се вели, изучавајући граматику и увршћујући речи у поделу граматичку, деци јасније истиче значење појединих речи. А нама се чини да се значење појединих речи може објашњавати баш и без дефиниција трајних, тренутних и учестаних глагола; или одређених, неодређених, придевских итд. заменици итд. На пр. реч милостиња може ђак знати да је именица, каква, кога рода, у ком падежу итд. па опет да не уме казати: шта се зове милостиња ' И може из читашке Ш. разреда цео чланак «Милостиња» прочитати и погодити све промене ове речи које ту падну, па опет појам да није јасан, него ће један ђак рећи да је милостиња дар други да је поклон, или кад се што да итд., а међутим дар и поклон није увек милостиња, већ само кад се невољнику да од добре воље, од милости, из сажаљења.