Učitelj

286 » остао за три пут, поткачи добро лопту, те се његово друштво одунуд с мете крене овамо, а оп онда стругне, да бежи онамо пре, по што је ма ко од његовог друштва добегао на ову мету.

· Предата је, изгубљена је игра и онда, кад неко, пошто је био побегне, па однесе са собом и машку на другу мету. — Губи се игра и тада, кад неко при бијењу испусти машку, те она одлети пза мете, одакле се бежи, у област оних, што су У пољу.

= ж

Вештина се састоји у варакању од лопте при брзом бежању, па онда у гађању, У добацивињу и у ватању, у поткачивањул му

подбацивању. Добацивање и ватање лопте јесу врло важне ствари,

Кад се лопта допраћа ономе, што подбацује, не баца се-из даљине непосредно њему, него ономе у средини, онај ономе првоме, а он тек ономе, што подбацује; у протавном случају, док лопта

~

лети с једнога крајс на други, неко може, да побегне, а после није сигурно, ни да ће лопту уватити онај, што подбацује, кад му се

_из даљине баца, и тад беже противннци скоро без опасности. Они,

што су послати далеко у страну, не морају при добацивању лопте

"пазити, коме ће баш да је баце; њихово је главно, да је што пре

баце ка средини.

Вина и најживљи покрети прате увек ову игру. Није могуће ову игру играти без заузетости за ствар, без велике напрегнутости живчане, без секирације и одушевљења, и у опште без најживљих покрета и телесних и душевних. При овој игри и нема говора но

има само вике, као год што нема ни онда, већ самог трчања, и

итрог_ доскакивања, — чак и они, што су послати далеко у страну.

_да добацују лопту, кад су без посла, скачу често у месту, и вичу,

а ни сами не знају шта, и за што. Цела је игра сама бура — 042 | не зна за умерени ветар — права слика дечијаг живота! 3. то је деца тако и воле, зато је тако страсно и играју, од рана јутра, до мрака, од оног малог пуфлака, до оног највећег ципова, и — без ручка! —

УУ овој игри ради цело тело — при трлању, дабоме, нема ничега на телу, што се не креће. Ервоток, знојење и дисањз чао се

о уздижу до максимума, а час се прпмире, те да после ноколико тре-

нутака доспу олет до највише тачке. Ноге у овој игри раде пајвише, па онда руке и око, за тим гласне жице и плућа, м најзад | кичма и цело тело, које се веџба у гипкости, ожретности, итрини | и издржљивости. — Ни дух није без добити у овој игри. И он гимнастише без мал толико исто, колико и тело. Он има У овој_ | игри врло важне веџбе у одважности, У опрезности, у постојанству, у реду, и у самосталности. — У овој игри раде и тело н дух хар-