Učitelj

911

«правом српском језику,» учите га граматици! И око тога учитељ потроши половину времена. Зар није куд и камо корисније да за време то дете упозна коју стотину речи више, те да ново надвлада старо. Ово је нарочито потребно у нашим источним крајевима. Речи, које дете научи у школи, било из читања или у разговору са учитељем, биће за њега новина ионо ће их научити правилно, онако како су написане у књизи или како их учитељ изговара, У осталом, при овом раду треба бити врло обазрив. Не сме се ништа рушити, већ се мора ново зидати, а старо ће само собом ишчезавати. Нека, дете каже и «бил» место «био,» п «се оца» место «6 оцем,» и «у село» у место «у селу» — ништа то неће сметати да он буде Србин, само ако му се не каже да тако говори овај или онај народ. Ту је доста ова блага напомена учитељева: може да се каже и тако. а можеи овако ; ако у књизи пише «бил,» ти читај «бил,» ако пише «био,» ти читај «био.» При оваквом раду по самој природи · наступиће селекција. речи и облика, и. разуме се. одржаће победу оно, што се чешће прочита, чује, изговори. У Француској, и то у крајевима где се сасвим друкчије говори него у Паризу, просветна је власт установила уза сваку основну школу по једну збирку лепих и одабраних књижица за децу. Кад ученици изађу из школе, кад је сврше, учитељ дозива к себи своје старе. ученике и даје им књижице на прочитање Тиме се постиже велики успех. Тако бисмо и ми могли радити. Али као да се у нас важност овога не појима. До сада, су се ученици награђивали књигама о годишњем испиту, а од сада неће ни тога бити. Ради уштеде, та је партија на овогодишњој Народној Скупштини укинута. Да се је о овоме мало више размислило, дала би се која хиљада више, те да сви у нас заведу дечје библиотеке. Но национално васпитање не сме се ограничити само на читање и причање у школи. Оно се мора вршити и другим радовима ван школе. Тако. на пример, нужно је