Učitelj
327
школском утицању, по плану, ипак још неко вријеме мора упознавати плодове, које то утицање овремењује, — на име радост због наученог и воља за даље учење. Ови пак претпостављају оснажен дух и не налазе се никад при уставној настави, под великим техничким и материјалним захтјевима или ровашеној и размрвљеној настави још у развитку. Оне дисциплине, при којима се у младежи подиже душевна снага, имају и у зрелијем добу наше симпатије, а трајно одушевљено сјећање па извјесне учитеље има само у томе узрока, што су они баш разумјели да пробуде нашу душевну снагу. То доказује, да горњи циљеви нијесу идеалпстични, у ствари педостижими. Куда пак води, ако школа заиста пропусти да при обилности научног градива образује самосталност духа или шта више роваши је превеликим механичким захтјевима 2 Судбина је већине човјечанства, да свој хлеб заслужује тјелесним и механичким радом. Многи пробуђени дух изгуби под непрестаним теретом опружу силу, а у младежи недовољно оснажени пропада на скоро под спољашњим притиском саевим Према масама, које нијесу способне за дубље кретање, које само на чулном путу налазе уживање и забаву, за које не постоји духу урођени нагон за увијек вишим знањима, не можемо се сачувати од мисли, да се божанствено у човјеку појављује ипак врдо оскуено. Кад се пак душевна успаваност показује у већем обиму већ код једва из школе изашлих, онда се школа истражујући мора питати, је ли слободна од покривене кривице и да ли се сјећа опомене апостола: „Не трошите дух !“
Нарарски да ће још неко вријеме проћи, док школа не дође 40 правог уважавања наставног градива, те да разумије њега и његове захтјеве да доведе у склад са разумијевањем дјечије природе и правим захтјевима сувременог образовања. Лли већ сада ваља да испитујемо нове основне очигледности и да их приправимо, да не би кретање, које реогира и које за краће или дуже вријеме у · погледу оптерећености наступити мора, у напријед пошло кривим путем. Књижевност практичне педагогије држи се наравски према новим начелима још врло пасивно. Њене појаве, које се насилно: непрестано намећу школском животу, само ријетко показују поједине трагове духа, који ствара и животне снаге, која ново образује. Добитак би био, кад се не би више књиге писале у опште на досадашњој основи. А и критика се дала старом шленаријану и. само ријетко пресуђује по мјеродавности дубљег увјерења. Шаблон господари тамо, гдје дух није. |
Да школа пак не заборавивши свој идеални циљ учи у механичком раду и очигледности, нужно је, да је учитељ способанп за;