Učitelj

ЛИГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА У ФРАНЦУСКОЈ 59

прелазећи од човека к човеку и дејствујући живим речима на, своје суседе... Циљ је друштвена дакле, да нагна сеоске становнике да се око посла заузму.... А само се по себи разуме да иницијатива не може припасти неписменим или полуписменим сељацима, који чине већину сеоскога становништва; по томе се речи моје обраћају најпросвећенијим становницима, сеоским: бележницима, докторима, учитељима, свештеницима, газдама, а у трговачким круговима — Фабрикантима. У сваком селу треба да има представника, интелигенције који ће се старати о уређењу књижница и ширењу знања по народу. Избор књига остављен је местним члановима. Друштво би им само слало спискове, старало се о разашиљању избраних књига, договарало се с књижарима и исплаћивало трошак око разашиљања. «Горњо-рајнско друштво за сеоске књижнице» радило је неуморно. За годину дана било је 930 чланова и око 30 књижница у сеоским општинама. У годишњем извештају о раду друштва — Масе, вели: «Ми треба да постигнемо, да свако село има своју књижницу, као што има своју цркву, своју школу и своју општину».

Покрет у корист уређења народних књижница, рашири се врло брзо, и, под утицајем тога успеха, у Масеа дозре мисао о раширењу друштвенога задатка и распростирању по целој Француској. У програм новога рада ушло је поред уређења књижница и организација јавних предавања за народ, вечерњих школа за одрасле и за децу, народних клубова иу ошите свега што помаже образовању и умном развићу народном.

25. Октобра 1866. год. Масе наштампа у местном листу позив, предлажући свима, којима су драги интереси народнога, просвећења, да се здруже и оснују «Лигу народнога образовања».... Признајући лиги велики значај за политички живот народни, Масе у првом позиву свом, одлучно изјављује да лига, која им се предлаже, не треба да служи иикаквој политичкој или религиозној странци за то, што на лиги могу радити и људи најравличнијих политичких уверења. — Особитост Масеова плана огледа се и у том, што је сав рад централизован

у местним дружинама (сегсјев Јосопх). У први мах су се чуте