Učitelj

310 ИЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

није истина Ово не само што је погрешно казано, него није све ни казано о тим условима мира.

За Ајдук Вељка каже се: „Но 1811 године Кара-Борђе нареди му да брани Неготин и Крајину“, па се даље описује како је погинуо 1813 године. Баш те две — 1811 п 1812 — године не само што се он није бранио, него тада нигде у Србији није било бојева. На против, тада је Ајдук Вељко мирно седео у Неготину, закупио неке скеле по Дунаву и обогатио се. Није казато да је се он јуначки борпо и на Варварину. Управо он је, својим доласком у помоћ, највише и допринео српској победи, и турском поразу, на Варварину.

За Станоја Главаша писац вели да је погинуо 1813 год. а опо пије него 1814 год. То се може видети и из животописа Милоша Обреновића. у овој књизи. Тамо се се лепо каже да је за време Хаџи-Проданове буне донесена и показана Милошу глава Отанојева, а зна се да је Хаџи-Проданова буна била 1814 год. За Станоја Главаша треба нарочито истаћи оно што он није био властољубив и славољубив, јер је, заиста, за чудо, што се није хтео примити ни за војводу човек, који је нуђен да буде вођа целог устанка, него иде у редове војника, слуша заповести других, и бори се лавовском снагом !!

Говорећи о Танаску Рајићу требало је казати за што је Кара-Ђорђе узео за барјактара баш Рајића. То је прилика да се деци покаже како се одликује и награђује смелост, храброст, разборитост и лични углед. Па и смрт није му лепо објашњена да се види оно ретко самопрегоревање за свој народ. За такву јуначку смрт није баш ништа деци рећи: «Слава великом јунаку Танаску Рајићу“!

У биографији Миленка Стојковића (стр. 46 им 47.) има тако крупних погрешака да човек не може веровати да је то написао један одличан учитељ! На пр. тамо св каже: «Кад су Срби помагали Турцима да победе јаничаре.“ Ово је ни више ни мање, већ атентат на српски устанак! Зар Срби се подигли против Турака од зулума јаничарских па после рећи да су помагали Турцима% На против, Турци су помагали Србима против јаничара. Та сваки, који је учио Историју Срба, зна да је Султан послао босанског везира Србима у помоћ. — (2 Ур).

Ту се вели и то, да је Миленко јуначки цобио дахије, а кад помислимо како је то било, видећемо да то није баш никакво јунаштво. Даље се вели да је се Миленко од тога доба прочуо као врло добар јунак. Казали смо мало час да ту Миленко није имао ви прилике да се покаже као јунак, па се није ни могао од тада прочути као врло добар војвода. Миленко је и пре тога био чувен. То се може видети отуда, што је он био покретач устанка у том крају и што је био буљубаша још у војни против Џазван - Огла.

Писац се грдно огрешио о истину и знање кад је рекао да је Миленка и Петра Добрњца протерала скупштина 1812 год. «само зато, што нису