Učitelj
~ ~
_ ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОСКА
Све оно, што смо до сада рекли, своди се на то, да основна школа оваква, каква је, не може утврдити писменост у народу, него се мора преустројити. Са тим стоји у вези, што нисмо до сада ни споменули, и Учитељска Школа. Све захтеве, што стављамо на школу, односе се на учитеља. Ако нам учитељи, и при најбољој вољи, не могу дати, што од њих тражимо, нису криви они, него је крива школа, што их није према томе захтеву и спремила. Према свему томе Учитељска Школа мора имати у виду основну школу. Промене у организацији основне школе морају се осетити и у Учитељској Школи. Шта више, корените реформе у основној школи ваљало би почињати са Учитељском Школом. Треба прво створити ваљане раднике, па онда отпочети посао. Добро спреман радник, кад се упути, ма и без упутства, на посао, сто ће пута боље израдити, него неспреман радник са најбољим упутствима.
Још једном у кратко да поновимо, што смо већ напред рекли. Био би апсурд и захтевати, да се за ноћ испореди социјално стање према захтеву и стању данашњих школа, него се мора школа вратити народу, ако хоће да утиче на њега. Ко би још лекцијама из римскога. права хтео утицати на наш народ; А ова му је данашња школа, заиста толико неразвумљива. Не види он од ње никакве стварности, па нема на шта ни да се угледа. Гледањем и угледањем почиње учити, а никако високо-ученим лекцијама.
Као што се из овога до сада могло видети, ми нисмо били вољни, да у овој прилици идејалишемо, кад треба предлагати, што је позитивно, и што је остварљиво. Иначе, да се та ствар безобзирце расправља, били би са свим друкчији и предлози, и суд о појединим питањима. Нама је било главно, да у начелу одредимо само први корак, како би могли коракнути, а остало доћи ће само од себе. Не ваља млого ни теоретисати, кад треба одмах запети и радити. Данас је машинска производња у великом јеку, али све те разне машинерије нису достигле свој врхунац. Још оне имају махна, и још се дотерују, и дотериваће се док је света, и у свету напретка. А то их дотерује живот и рад. Ко зна какве би биле наше преставе о тим машинама, и с каквом би поузданошћу ми тврдили, да се не могу применити у живот, да су се појединци обзирали на њихову несавршеност, па да су чекали, за се прво све до најмањих ситница дотера на артији. Нити би се ми данас возили по гвозденом путу, нити би било ове машинске производње. Тако је то и са школом. Треба смелости, да се постави школа на природној основи, па ма у почетку било и погрешака. Жеивот ће је после и сам дотеривати, и погрешке исправљати, ито млого тачније, него што ми то можемо онако теоретисањем. Главно је заљуљати камен, пустити га низбрдице, па ће сам он пробити себи пута кроз све сметње и препреке, на које наиђе, и отићи ће тамо, куд треба да оде.
Овим, што смо до сада говорили о основ. школи, ми нисмо тему исцрпели, а то нам није ни била намера. Ми смо само бацили основну ми-
УЧИТЕЉ 51