Učitelj

ГЛАСНИК

а

из школиног живота.

ок.

Учитељ је крив. — Овакав наслов многе ће школске раденике да зачуди. Но то не треба да им буде чудно, јер у многим стварима учитељ одиста учини погрешку, која му у први мах изгледа да није погрешка, али кад доцније из ближе и свестрано исту проучи, увидеће, да је погрешио. —

Да наведемо један пример, који ће ову ствар објаснити.

Другога марта 189... год. преместим ученике из једне учионице у другу Поређам их да седе један до другог по величини. У том ређању наместим једног доброг ђака — М. Ш. — између две слабија ђака.

До. тада је тај ђак сва предавања слушао пажљиво, на свако питање одговарао је врло добро и правилно. Кад се изађе на одмор, он је све око мене трчкарао и молио, да им игре показујем, или да им коју лепу песму одсвирам на виолини. Једном речи био је прави ђак. — Али од тада све се код њега окренуло наопако: предавања не слуша, на питања не може да одговори, у наставника никако и не гледа, кад се изађе на, одмор, он се не игра него седне у какав буџак па чека звонце за улазак.

Кад сам опазио овакав назадак код овога детета, ставио сам себи у дужност, да ђака поправим; а управо да нађем узрок том његовом назатку. = Почео сам да га пратим улицом, те да видим сврће ли куд год. Нисам могао ништа да приметим. -– Ишао сам његовом оцу и питао га: жали ли му се дете што год, је ли болесно, спава ли мирног и т, д. На сва моја питања отац је одговарао кратко: „не“.

Најпосле ја једног дана задржим ђака после школе, и између нас отпоче овакав разговор:

— М., је си ли болестан>2

— Нисам, господине.

— Туче ли те отац код кућег

— Не туче ме, господине.