Učitelj

136 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ ЕРОЗ ВАСИОНУ

ладноћом свецке просторије. Дубину овог слоја ми не знамо; исто тако не знамо постоји ли каква одређена граница између овог слоја и унутрашњег гасовитог језгра или не. Другим речима: Сунце је један колосалан мехур. У Фотосфери су већином метали, што их и на Земљи има, у гасовитим стању и међу собом измешани. Провале из унутрашњости показују у Фотосфери рупе, а ове се пуне гасовима, апсорбујући их, те тако стварају пеге док на страни одбачени делови Фотосфере гомилају се и чине сунчеве буктиње. Над Фотосфером је црвен, око 1.000 миља дебео слој хромосфере. Ову чини поглавито усијани воденик, а у дубљим слојевима имаде и других метала у гасовитом стању. Из ове и произилазе они непрестани млазеви воденика, протуберанце са својим многоструким облицима. Ови млазеви често куљају из велике дубине, јер протуберанце каткад показују такве материје што се само у дубљим слојевима хромосфере налазе. У осталом врло је могуће да и електричне силе раде при стварању пропротуберанаца. Најзад је све то обмотано круном која је најмање 100.000 миља висока, чији се зраци све више и више губе у тамној околини. Ова · припада нешто Сунцу, а нешто се састоји и из ројева малих покретних

метеора. Круна светли својом а и одбојном сунчевом светлошћу иу круни – се палази једна материја, коју ми на земљи не познајемо. Без сумње је врста гаса; лакша од воденика, најлакша материја до сад позната. Што се круна као и хромосфера и протуберанце не могу видети под обичним околностима, долази од туда, што их јача светлост Фотосферина надсија, исто тако, као што се изгуби светлост какве свеће поред јаке електричне

светлости.

То су у кратко представе, што их можемо имати о саставу сунчевом. Али је немогуће представити себи ма и пајблеђим сликама ону величину и величанственост свију тих појава и преображаја на Сунцу. Имамо још да додамо, да се наша Земља са свим комотно овако целокупна може сместити у једну пегу сунчеву; да протуберанце нису нешто необично и са висином 10—920 пути већом од наше Земље; и да се кретања у хромо-_ сфери дешавају брзином од много миља у једној секунди. Даље да се све | ово налази у такој усијанј топлоти, какву ми овде на Земљи нисмо у стању ни приближно себи преставити. Кад се само тога сетимо, видећемо, да и најживља фантазија, ако би хтела да нам то дивно беснило, те огромне виле исцрта, била би немоћна, и да језик просто нема израза да нам те гигантске појаве опише, Што нам песници средњега века певаху, и што | претерана вештина сликарска покушаваше да нам пропаст света или огњене_ пламенове у паклу представи — све би то у ствари много више надма- 1 шево било, кад би се само наша Земља примакла Сунцу. Она за нас непојмљива сунчева топлота у магновењу би целу нашу Земљу, са свим што је на њој, претворила у пару, која би изгледала за око проматрача друге. планете, само као један мали, лаки, и покретни светао облачак.

Ето, колика је Земља, а колико Сунце! — (НАСТАВИЋЕ СЕЈ).

———————=—=——