Učitelj

АН ПУТОВАЊЕ 15509 ВАСИОНУ : 219

Реп је од неке још Финије масе састављен, од Сунца је окренут и у противном правцу којим комета иде. Он је најтањи и збијенији близу језгра, а даље одатле је све шири и слабији. Каткад пружа и споредне гране. Често се види црна пруга кроз реп, из чега се може закључити да је шупаљ или цеваст.

По каткад реп се јави у са свим другом облику. Тако комета, која. се видела године 1744. имала је широк лепезаст реп, у коме је било од прилике шест грана. Оне су се од језгра пружале у виду лука и биле су неједнаке дужине. Комета опет од године 1861. имађаше једне ноћи сличан лепезаст реп, само што су код ове гране ишле правом линијом.

Док планете, као што већ напоменусмо, путују око Сунца својим кружним путевима; комето се крећу сасвим друкчје. Њихови су путови врло дугачки, овални и Сунце не стоји у средини, већ је више примакнуто једној страни. Ови су путови често тако дуги, да комети треба хиљадама година да га један пут обиђе. Док су планете дакле увек готово подједнако од Сунца удаљене, комете стоје у врло разноврсном удаљењу у разно доба. Осим тога планете се увек у једном правцу крећу око Сунца, а комете у свима могућим правцима дутају по овом свецком простору. И, док је пут првих у једној равнини, ове друге нису тако ограничене; оне крстаре унакрст и попреко оном просторијом међу планетама. Планете нам према томе изгледају као некакви званични путници, који увек иду својим прописаним путовима, који никада не прекораче, док нам се комете опет показују као ћудљиве вагабупде, које по своме ћефу перјају на све стране по овоме свецком простору.

Па ипак, ма колико да нам се чини, да се комете крећу по својој вољи, опет и оне следују послушно наредбама својих ~ прављача. То су закони теже, који одређују и кретање комета; то је привлачна снага сунчева која руководи и кретање комета, као што управља и планетама.

Брвина, којом се комете крећу, јесте донекле и доста велика. Док наша Земља у свакој секунди превали четири миље на своме путу, имаде комета, које два пут више пређу. Шта више, има примера, да понекоје достигну изванредну брзину и од 60—70 миља у секунди, највећу брзину, коју је икада какво небесно тело могло имати. У остадом, та брзина изгледа само у једном делу њиховог пута, кад су близу Сунца; што год су даље од Сунца, спорије се и крећу. Тако је она лепа комета, виђена године 1858. кад је близу Сунца, прелазила у секунди седам до осам миља; међу тим кад је била најдаље од Сунца, што износи 6000 милиуна. миља или 10 пути даљине најудаљеније планете од Сунца, прелазила је само 300—400 стопа у секунди (она свој пут пређе један пут за 1900 година од прилике. Комета од године 1680. у близини сунчевој прелази ТА миље, а кад је удаљена — 12 стопа у секунди.

Какве ди се тек крајности могу све на таквој комети десити, на њеном ужасно дугом путу, тешко да можемо себи и представити. Полако и