Učitelj

316 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

друге. У сунчевом систему имамо тамна светска тела, планете, што се око Сунца крећу. Код двојних звезда крећу се сунца око сунаца.

Близу Веге, сјајне звезде у Лири, има једна мала звезда. Олободним оком гледана изгледа дугуљаста, из чега се може закључити, да се у истини састоји из две сјајне тачке. Управимо ли тамо н. пр. оперски дурбин, видећемо разговетно две звезде, растављене простором У, пречника, месечевог котура. Да ли је и то двојна звезда; Не. Растојање је њихово сувише велико. Кад би и то биле двојне звезде, њихово би растојање износило бар 7 пути мање од овог. Двојне се звезде могу познати тек кад се много увећају. Узмемо ли још какав јачи дурбин, приметићемо, да је свака од ових звезда дугуљаста; увећамо ли их још више, видећемо да је свака од њих двострука са међусобним одстојањем од '|,, оног, што је међу звезданим паровима. Свака од ових је двострука (двојна) звезда.

Али често нису само два сунца, што се једно око другог крећу. Има система из три и више заједничких звезда.

Чудновати су светови, ове двоструке и многоструке звезде. Небо, које иначе показује само светлост и таму, њих је најшаренијим бојама украсило. Белом и црвеном, плавом и жутом, црвеном и зеленом, плавом и црвеном светлошћу сијају оне једна поред друге. Ако се око ових разнобојних сунаца тамне планете крећу, какви ли се чудни светлосни ефекти морају појављивати њиховим становницима !

Отидимо за часак једној од ових планета !

Плаво сунце јавља се на небу и обуче целу природу светло и тамноплавом одећом. Над земљом и морем распростре се полутама, која према земаљским појмовима није ни дан ни ноћ, ни светлост ни тама. Часови пролазе, сунце се приближава своме западу, и зађе. Сутон разастре своју копрену преко природе, али само за тренутак. Јутрење руменило на истоку, огласи нам долазак црвенога сунца, од кога, као да цело небо гори. Првенило је све јаче, последњи зраци плавога сунца утапају се на западу — а стене и шуме. земље и мора купају се у пурпурном и златном мору. Црвено-усијани свод се свио над нашим главама, и природа, која је мало час сањала у магичком светлуцању плаве зоре. ево је где се сад сија, у блеску ватреном, којим је небо застрвено. Тако се ређају плави и црвени дани једно за другим, док је планета између оба ова сунца. Али полако, кад она у своме кретању изађе из овог положаја, промени се привидно и положај оба сунца. Светла браћа приближе се и за дугим плаво-црвеним даном постане време дана и ноћи. Али какве ноћи !

Онде сија један месец својом плавом површином и танким пурпурним окрајком десно; овде опет стоји други месец са. једном црвеном и једном плавом четвртином, онамо опет, ено трећег месеца са црвеним кругом у узаном плавом оквиру. Како би се и могле речима исцртати оне сценерије, утисци ове надприродне игре боја! Шта су описивања, из „хиљаду и