Učitelj

318 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ ЕРОЗ ВАСИОНУ

млечнога пута. Светлост им је слаба и магловита, а тако остаје и под јачим телескопима. Тек је, великим телескопима. новијег времена пошло за руком, да и у овој звезданој магли пронађу звезде. Због тога се сади држи, да су и оне остале магле, звезде, које би се виделе, кад би нам само оруђа за вид била савршенија и јача. Да се дакле све звездане магле могу сматрати као ројеви сунаца, као звездане магле од нас тако удаљене, да и највећи телескопи не могу поједине звезде показати но само виде њихово уједињено светлуцање.

Али најновије, најјаче астрономско средство, спектроскоп, показа нам да није тако. Морамо разликовати две разне врсте звездане магле Већином се она састоји свакако, из огромног скупа звезда, које су тако далеко, да ум човечији пе може себи ни преставититу даљину. Но осим ње има још магле и друге врсте, која као што спектроскоп показује, постаје из огромне гасовите масе што у усијаном стању испуњава огромне просторије. Колико је ово од нас далеко, ми незнамо; да ли су опе у или изван домашаја млечнога пута, и то нам је непознато. Али без сумње, далеко ван границе млечнога пута морамо тражити остале магле, које нам се и ако не под телескопом, оно у спектроскопу, показују, као далеки звездани светови, удаљени млечни путови.

Ми смо се сада дакле отислиу најудаљеније зоне пебесног простора, где су многе блиставе магле, непојмљива маса усијаних гасова, можда тек будући светови. У најбогатијој иностручности, свима величинама и Формама, оне су по небу расуте. Чудновате, ретке облике ишчепркава астрдном својим телескопом из дубине небесне; час као круг или прстен, час опет као реп комета или лепеза, неки пут правилне и симетријске, други пут као неправилне и хаотичне масе. Ми ћемо само неке од оних многих, овде напоменути.

Велика звездана магла у Андромеди види сем слободним оком као слабо светлуцање. Кроз дурбин средње снаге, види се као врло дугачка, овална маглина пега, у средини најгушћа, пет пути дужа, а два пут шира, од месечевог котура. Изгледа као на сочиво, с бока гледано. Кад би звездани систем, коме сунце припада, заједно са месечним путем и оближњим звездама био тако груписан. да, изгледа као плоснато сочиво — а тако се пређе и веровало, онда би вај систем млечнога пута из извесне даљине изгледао као и магла Андромедина. У овој се магли до сад није могло опазити звезда; међу тим спектроскоп нам показује, да је састављена из њих.

Најзанимљивија звездана магла на небу је она велика спирална магла у звезданој групи ловачког пса. Како су чудни они праменови светли у њој, што полазе од језгра. савијају се спирално и излазе на поље. Па и маса самих сунаца! Друго језгро скупља спољне крајеве најдужих праменова. Изгледа, као да је рука тисуће година овај универзум овако увила чији миријаде сунаца нисмо у стању ни замислити, но их само видимо у овој чудноватој и јединственој Форми, као неку светлу увијачу. Колики ли