Učitelj

380 УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

нас постоји дакле само једна, психологија, психологија емпириска. која се назива још и експерименталном (опитном), пошто тежи да у истраживању појава примени све оне поступке којима се природне науке служе, па и експерименат, као што ћемо одмах видети.)

Из свега, што смо досад рекли можемо извести принцице асихологије :

1.) Она се битно разликује од свих Лругих појава, које изучавају остале науке и с тога је предмет за себе. Битни знаци њезини су, што јој се појаве догађају са свешћу и што су непросторне. :

2.) Она изучава само душевне феномене (Факте свести, стања свести), њихове непосредпе узроке, који их изазивају, и њихове услове, под којима се догађају или могу догодити. Питање о самосталном бићу душе — које претпостављамо по примеру самосталнога тела, — или о њезиној суштини, враћа, метафизици, из које је оно и ушло у психологију, као питање транцендентно које се емпириским путем не може ни решити.

· Из принципа, као полазних тачака науке, можемо поставити и њезин задатак.

Као што природне науке истражују промене спољашњега света, тако треба психологија да нас упозна са оним унутрашњим променама које називамо душевним појавама.

Пошто смо савнали и тачно одредили предмет психологије, то прво морамо посматрати појаве, које опа обухвата и у колико је могуће мењати им услове т. ј експериментисати с њима; све што смо на тај начин о појавама сазнали, треба тачно описати, а затим их према њиховој природној сродности сређивати т. ј. класификовати и најзад из фФаката, које смо задобили изводити законе, који Фактима управљају. Све што је сложено оводити на просто — анализа —- и показати, како оно постаје из простога — синтеза.

То је задатак психологије а поступци којима се од принципа једне науке гре ка задатку јој, називају се њезиним методама. :

5) Рационална, психологија се у ХУП. веку звала својим правим именом метафизика, тако и код Декарта (Вепб Ревзсагфев пли полатињено Сагфевјив + 1650) Малбранша (Малеђгапсће + 1715), Лајбница (Берт + 1716). Забуну је унео. Гокленијус (босјепјиз + 16928) изумев име «психологија», које је узео немачки Филозоф Волф (УУОШЕ + 1754) за натпис свога дела. Од Вода се и дели психологија на рационалну и на емпириску В. мој реферат о књизи Тћ. Рађоб-а, «Експериментална психологија у Енглеској», «Наставник» за 1899, стр. 85 и даље,