Učitelj

РИпПОГРАФИ ЈА · 399

Селу, Негришорима, Јежевици, Моравцима, Буковици, Врачевићима, Буковици Ваљевској. Совљаку, Богатићу, Шапцу.

У томе је главна административна и црквена мрежа оне Србије, која је имала горе поменуте учитеље и школе.

Било би још пуно питања, али толико могосмо да сазнамо са непуне две стране списка од 1832 године.

И занимљиво је и поучно разгледати ове по развитку више него по времену удаљене податке с много страна — данас, кад нам жеље и ум полећу много даље од онога што данас имамо. У напредовању, и малом и великом, добро је почесто се обазрети, те погледати са чега се пошло. |

Да не помисли ко да ја то велим, што бих се напретка бојао или што бих, може бити, мислио да треба ићи спорије, — објаснићу да ми то ни на крај памети не пада.

У мери напредовања и онако се не да корачити више него што је по природи ствари могућно, а дужност је терати докле се год, без штете, може допрети. И нашем је народу мета оно што је свима осталим најнапреднијим народима.

Али морална је дужност да се помену, да се не забораве сви старији посленици. Морално здравље тражи да се не гледа само напред, него и натраг, јер се тим често могу и узалудно погрешке предупредити.

Нека нам горе поменуте врсте допуне празнину у историји, и нека нас размишљање о ондашњем стању школа у Ср-

бији и на ове мисли опомене! Ст, Новаковић.

о весеђаивдне———

ТИПОТРАФЕИЈА

с ХИГИлЕНСКО – пЕДАТОШКОГ ГЛЕДИШТА

О питању, коме натпис исписасмо, мало је у нас говорено. У више прилика оно је само узгред додиривано, оцењујући техничку страну какве школске књиге намењене за основну наставу; али, колико се сећамо, у нас се до сад још није јавила никаква, научна расправа, која би утврдила стална, правила, основана на хигијенским разлозима, за управљање типографима, и издавачима школских уџбеника.

Питање ово иначе није није ни мало ново. У страној књижевности оно је расправљано у више прилика и од сваке руке,